Prema podacima lista na stotinama dokumentovanih stranica, Fejsbuk je imao posebne dogovore s određenim kompanijama. Fejsbuk je neprestano rastao, dobijao na broju korisnika i sve više zarađivao na reklamama. Partnerske kompanije su dobile karakteristike koje su ih činile atraktivnijima, a korisnici najpoznatije društvene mreže povezivali su se s prijateljima preko raznih sajtova i uređaja.

Ova društvena mreža je na taj način stekla neverovatan monopol nad ličnim podacima gotovo 2,2 milijarde ljudi, a upravljanje njima nije bilo transparentno. Fejsbuk je sarađivao sa drugim kompanijama, bilo da se radi o onim koje su imale sajtove, aplikacije ili pretraživače, a u toj saradnji su svi dobili nešto.

Majkrosoftovom pretraživaču Bing dopustio je da bez odobrenja svojih korisnika dobije uvid u sve prijatelje koje taj korisnik ima na poznatoj društvenoj mrežži. I Netflks i Spotifaj mogli su da čitaju poruke korisnika. Amazon je dobio dozvolu Fejsbuka da dolazi do podataka o korisnicima, konkretno do imena i prezimena i informacija o tome kako da ih kontaktira i to preko njihovih prijatelja. Yahoo je mogao da gleda objave prijatelja korisnika čak i ovog leta, uprkos njihovim izjavama u javnosti, da su s tim prestali početkom godine.

Za Fejsbuk se od marta vezuje niz skandala s privatnim podacima korisnika, kada je otkriveno da je konsultanska kompanija Kembridž Analitika iskoristila podatke o korisnicima kako bi pomogla u predsedničkoj kampanji 2016. godine Donaldu Trampu. Posle priznanja o kršenju poverenja korisnika, Mark Zakerberg je u aprilu uveravao zakonodavce da korisnici imaju potpunu kontrolu nad svim što dele na Fejsbuku.

Ali dokumenta i razgovori sa 50 bivših zaposlenih u Fejsbuku i njihovih korporativnih partnera dovode u pitanje i to da li je Fejsbuk izbegao odredbe ugovora koji su sklopili s americkom Federalnom trgovinskom komisijom 2011. godine, po kojem im je bilo zabranjeno deljenje podatka korisnika bez njihovog izričitog pristanka.

Dokumenta opisuju kako je preko 150 preduzeca profitiralo od poslovanja s Fejsbukom, ukljucujuci jednu koja se bavi online prodajom, kao i sajt sa zabavnim vestima ali i kompanije koje se bave proizvodnjom automobila i medijskom organizacijom. Najstariji posao koji je Fejsbuk sklopio s jednom od takvih kompanija je iz 2010. godine, a svi su bili aktivni 2017. godine. Neki od njih su bili aktivni i ove godine. Izvršni direktori Fejsbuka su priznali da su prošle godine imali greške u postupanju.

Fejsbuk nikada nije prodavao podatke svojih korisnika. Sklapali su partnerstva o podacima korisnika od svojih pocetaka i širili su bazu podatka o svojim korisnicima. Do 2013. godine, je sklopio toliko takvih partnerstava da ih zaposleni srednjeg nivoa nisu mogli ni pratiti, piše Njujork Tajms pozivajuci se na razgovore s bivšim zaposlenima.

Zato su programirali alat koji im je pomagao da uključe ili isključe poseban pristup partnerima. U isto vreme, taj alat je beležžio tzv. "capabilities", odnosno privilegije koje su omogućavale partnerima da prikupljaju podatke. U nekim slučajevima partnerima nije trebala ni dozvola za to.

Jednu opciju predstavili su 2008. godine, a ona postoji i danas. Brojnim korisnicima je bila uznemirujuca jer su se pitali kakva saznanja Fejsbuk ima o njihovim kontaktima u stvarnom svetu.

Američki list tako otkriva, kako su Gizmodo i drugi mediji pisali o slucajevima kada je ta opcija korisnicima predlagala da se sprijatelje s ljudima koji idu kod istog lekara ili sa clanovima porodice s kojima nisu bliski, ali je čak i osobama koje su zlostavljane, predlagala da se povežu sa zlostavljačem.

Facebook je koristio popis kontakata od svojih partnerskih kompanija Amazona, Yahoo-a i Huawei-a da bi dobio bolji uvid u veze medu ljudima te kako bi im predložio da se na njihovoj platformi povežu sa što više korisnika. Njujork Tajms piše da su Soni, Majkrosoft, Amazon i drugi još i 2017. mogli da dodu do mail adresa korisnika preko njihovih Fejsbuk prijatelja.

Osim toga, Fejsbukk je Spotifyu, Netfliksu i kanadskoj Rojal banci dopustio da čitaju, pišu i brišu privatne poruke korisnika. Spotifaj je, mogao mesečno da vidi poruke preko 70 miliona korisnika, a ta aplikacija i dalje nudi opciju deljenja muzike preko Fejsbuk Messengera.

Podaci popularne društvene mreže pokazali su kako je kompanija imala dogovore o deljenju podataka s više od 60 proizvodača mobilnih telefona, tableta i drugih uređaja. Fejsbuk je tada omogućio Eplu da od svih korisnika sakrije da njihovi uredaji tražže njihove podatke. Eplovi uređaji su tako mogli da pristupe kontaktima i kalendaru iako je bilo iskljuceno deljenje bilo kakvih podataka.

Iz Epla su poručili kako nisu bili svesni da je Fejsbuk dao takav pristup njihovim uređajima, da su svi prikupljeni podaci ostajali samo na njihovim uredajima i da nisu bili deljeni dalje.

Odgovori o zaštiti podataka korisnika traže se od Evrope do SAD ove godine. Kao rezultat toga pale su akcije Fejsbuka, a grupa akcionara je čak zatražila da Zakerberg napusti čelnu poziciju. Ljuti korisnici su, pak, pokrenuli pokret pod heštegom #DeleteFacebook, preneo je američki list.