Ilon Mask upozorava da rast veštačke inteligencije može izazvati nestašicu električne energije u SAD zbog velike potrošnje data centara. Njegova kompanija xAI planira da reši problem izgradnjom gigantske elektrane u Tenesiju.
Ilon Mask, čovek koji stoji iza najinovativnijih tehnoloških poduhvata našeg doba, ovog utorka je izneo alarmantno upozorenje - razvoj veštačke inteligencije mogao bi gurnuti američku elektroenergetsku mrežu na ivicu kolapsa. Razlog? Eksponencijalno rastuća potrošnja ogromnih data centara koji pogone AI, a kojima doslovno preti energetski slom.
Maskov gigantski projekat: Elektrana od gigavata za moć AI
Upravo zbog toga, Maskova kompanija xAI planira nešto što može zvučati kao iz naučno-fantastičnog romana - gradnju elektrane kapaciteta jednog gigavata u blizini Memfisa, Tenesi.
Radi poređenja, gigavat je snaga koja pokreće prosečnu nuklearnu elektranu u SAD. Mask tvrdi da će ova elektrana biti operativna za samo šest do devet meseci, što je brzina munje u energetskoj industriji.
Tri ključna izazova AI industrije: Čipovi, transformatori i struja
Međutim, ovo nije samo pitanje proizvodnje struje. Mask je istakao da razvoj AI nailazi na tri ključna uska grla: nestašicu čipova, transformatora i, ono što bi moglo biti najveći izazov, kapaciteta za proizvodnju električne energije. Transformatori, koji smanjuju napon iz elektrana da bi struja bila upotrebljiva za računare, već sada nedostaju.
„Kad rešimo problem transformatora, suočićemo se sa još većim izazovom - manjkom same električne energije. Po mom mišljenju, industrija će se ozbiljno suočiti sa ovim problemom najkasnije do kraja sledeće godine,“ upozorio je Mask.
Google-ova zabrinutost: Nuklearna energija kao spas
Paralelno sa Maskove strane, isti alarm stiže i iz Google-a. Još u februaru, tehnološki gigant je podigao zastavicu - SAD se približavaju energetskom slomu dok se bore sa Kinom za prevlast u AI trci.
Foto: Tanjug AP/Jens Meyer
Karolina Golin, globalna direktorka za energetska tržišta u Google-u, otvoreno je izjavila da su pritisnuti da se okrenu nuklearnoj energiji, jer obnovljivi izvori poput vetra i sunca, iako zeleni, ne mogu da garantuju stabilnu isporuku zbog zavisnosti od vremenskih prilika.
„Suočili smo se sa gorkom realnošću - nemamo dovoljno kapaciteta da napajamo naše centre podataka, ni sada ni u budućnosti,“ poručila je Golin na nedavnoj konferenciji u Njujorku.
Energetski rat za dominaciju u AI trci
Da stvar bude još dramatičnija, Mask je uporedio američku i kinesku proizvodnju električne energije: „Kina je lansirala proizvodnju struje u orbitu, dok Amerika izgleda kao da se kreće po pravoj liniji bez skokova.“
Trenutno xAI koristi gasne turbine za napajanje svog gigantskog data centra „Colossus“ u Memfisu, ali to izaziva kontroverze. Ekološke grupe tvrde da kompanija krši Zakon o čistom vazduhu, koristeći gasne turbine bez potrebnih dozvola i tehnologija za smanjenje emisija, koje su, kako navode, ozbiljni izvori zagađenja.
Foto: Pixabay.com
Uprkos ovim izazovima, jasno je da je energetska kriza samo na početku, a AI revolucija će je samo dodatno ubrzati. Amerika se nalazi na raskršću - hoće li uspeti da prati korak sa kineskim konkurentom i tehnološkim zahtevima budućnosti, ili će energija postati novi usko grlo koje će usporiti čitavu industriju?
Potreba za čistom i stabilnom energijom nikada nije bila veća, a pritisak na infrastrukturu raste svakog dana. Ovo pitanje neće uticati samo na tehnološke gigante, već na svakog korisnika električne energije širom zemlje. Jedno je sigurno - računi za struju u budućnosti bi mogli imati sasvim novu težinu.
Autor: Jovana Nerić
