Pitanje mentalnog zdravlja dece, mladih, ali i odraslih došlo je u fokus javnosti u poslednjih nekoliko godina. Neki bi mogli reći da je okidač bila pandemija i karantin, drugi da su društvene mreže pravi krivac za to.
Kako god bilo, veći je problem što ljudi koji imaju problema sa svojim mentalnim zdravljem ne odlučuju da pomoć potraže kod stručnjaka, već se okreću društvenim mrežama.
Istraživanje koje je sproveo The Guardian, u saradnji sa stručnjacima, otkrilo je da društvene mreže definitivno nisu mesto gde bi iko trebao da traži savete i informacije o mentalnom zdravlju. Naime, njihovo istraživanje pokazalo je da na TikToku hiljade influensera, umesto da pomažu, šire dezinformacije o društvenom zdravlju. Neki jednostavno dele svoje lično iskustvo (koje je upravo to - lično), drugi žele da povećaju broj pratilaca, a treći jer jednostavno žele da prodaju neki proizvod.
Tokom istrage anailzirano je 100 najgledanijih videa sa heštagom #mentalhealthtips, a stručnjaci su istakli da 52 sadrže neke dezinformacije, dok su mnogi bili nejasni ili beskorisni. Zanimljivo je da su se tokom istrage izdvojile četiri jasne teme dezinformacija koje se najčešće pojavljuju u takvim videima.
Normalne emocije su zapravo - loše
Svako tokom dana menja raspoloženje i prolazi kroz čitav niz emocija - od sreće i oduševljenja do tuge i depresije. Ali, videi koji šire dezinformacije sugerišu da su promene raspoloženja zapravo jedan od simptoma graničnog poremećaja ličnosti. Iako neki od "simptoma" mogu da ukazuju na depresiju, isto tako mogu da budu i deo drugih tegoba i problema, ali i normalnog emotivnog života.
Zloupotreba terapijskog jezika
Deo videa tvrdi da osobe sa bipolarnim poremećajima doživljavaju promene raspoloženja jer su skloniji da budu emocionalno nestabilni. Navodi se da doživljavaju "brze promene raspoloženja". Ali, to osobu sa bipolarnim poremećajem može da dovede do toga da se njena borba s ozbiljnom mentalnom bolesti trivijalizuje i zloupotrebljava.
U drugom slučaju, navodi se da je jedan od znakova zlostavljanja stalno izvinjavanje, potreba za uveravanjem, preosetljivost na kritiku i skrivanje emocija. Ali stručnjaci ističu da, iako se ova ponašanja mogu pojaviti kod osoba koje su zlostavljane, nisu isključivo prisutne u takvim slučajevima. Izvlačenje takvih podataka bez konteksta, mogu da dovedu do "samodijagnoziranja" nečega što zapravo ne postoji.
Lažne informacije
Najčešći oblik dezinformacija u videima koji su posmatrani bili su nedokazani tretmani i lažne tvrdnje. Na primer, jedan video promoviše metodu pisanja o traumatičnim iskustvima 15 minuta bez prestanka i tvrdi da će to dovesti do "ozdravljenja od traume za sat vremena". Međutim, stručnjaci ističu da, iako pisanje može da bude dobar kanal za iskazivanje traume, bez podrške iskusnog terapeuta, postoji rizik od stalnog vraćanja na traumatičan način razmišljanja.
Foto: Tanjug AP/Martin Meissner
Drugi videi tvrde da je plakanje dobro za rešavanje emocija i oslobađanje kortizola. Iako plakanje, kažu terapeuti, može da dovede do olakšanja, to nije univerzalni lek. Ako osoba koja plače negativno doživljava svoj plač, može da oseća snažan sram.
Jedan od videa promovisao je specifičnu tehniku disanja za lečenje anksioznosti. Iako određene tehnike disanja mogu da pomognu, ako se nepravilno izvode mogu da budu izuzetno neugodno iskustvo i pogoršaju anksioznost.
Treba istaći i videe koji promovišu različite dodatke ishrani poput šafrana i magnezijum glicinata, za ublažavanje anksioznosti. Psihijatar Famia Askari za The Guardian je istakla da postoje neke studije koje pokazuju koristi nekih od tih dodataka, ali ne dovoljno da bi oni postali deo kliničke prakse.
Hospitalizacija nije rešenje za sve
Deleći lična iskustva, neki kreatori sadržaja preporučuju prijem na psihijatrijska odeljenja pa čak i nude šablon za decu šta reći da bi ih roditelji odveli na odeljenje. Ali, lekari upozoravaju da bolničko lečenje zapravo može da stvori i pojača neprilagođene mehanizme suočavanja. U jednom od videa jedan od kreatora u bolničkoj haljini, na navodnom psihijatrijskom odeljenju izjavljuje da je bio "previše iskren" sa svojim psihijatrom. Takve izjave mogu da budu štetne jer bi mogle da uvere ljude koji ih gledaju da ne budu iskreni i otvoreni o svom mentalnom zdravlju s lekarima i zdravstvenim radnicima.
TikTok širi dezinformacije sugerišući da postoje tajni, univerzalni saveti i istine koji bi gledaoca zapravo mogli da nateraju da se oseća još gore kad ti saveti ne upale, upozoravaju stručnjaci.
Iako su iz TikToka istakli da uklanjaju videe koji promovišu opasne tretmane ili odvraćaju ljude od traženja medicinske pomoći, ističu i da je njihova platforma mesto gde ljudi dolaze da podele svoja autentična iskustva i pronalaze zajednicu koja ih podržava.
Ali, kao što je istraživanje pokazalo, treba jasno razlikovati šta je nečije lično iskustvo i borba za mentalno zdravlje, a šta saveti koji nemaju baš uvek temelje u medicini i psihoterapiji.
Autor: Marija Radić
