Jedna studija iz 2019. godine tvrdila je da će do 2100. godine na toj društvenoj mreži postojati skoro pet milijardi profila ljudi koji su u međuvremenu preminuli. Šta se dešava sa svim tim informacijama nakon smrti korisnika?
Prema različitim procenama, na primer, na Fejsbuku će do 2060. godine biti više umrlih „korisnika“ nego živih.
Jedna studija iz 2019. godine tvrdila je da će do 2100. godine na toj društvenoj mreži postojati skoro pet milijardi profila ljudi koji su u međuvremenu preminuli. Šta se dešava sa svim tim informacijama nakon smrti korisnika? Mnogi to i dalje ne znaju.
Kada je reč o Fejsbuku, ta mreža omogućava svakom korisniku da odredi osobu koja će se pobrinuti za to da profil ne ostane „zaglavljen“, odnosno da ga ili održava kao neku vrstu digitalnog spomenika, ili da ga potpuno ugasi. U podešavanjima, sa liste prijatelja birate „naslednika“ koji mora imati najmanje 18 godina. Taj naslednik može održavati profil, obrisati ga, pa čak i preuzeti sav sadržaj sa njega.
Profil može biti obrisan i bez imenovanog „staratelja“, ali tada je neophodno podneti odgovarajuću dokumentaciju – dokaz o smrti i potvrdu da ste zakonski naslednik.
Digitalni spomenik
Iako se nekima čini logičnim da se profil pokojnika jednostavno ugasi, mnogi žele da zadrže neku vrstu digitalnog sećanja. U tim slučajevima Fejsbuk profili dobijaju oznaku „remembering“ pored imena. Objave, fotografije i drugi sadržaji ostaju vidljivi, ali nije moguće dodavati nove objave, slati zahteve za prijateljstvo ili čestitati rođendane. Naslednici mogu ostaviti oproštajnu poruku, promeniti profilnu ili naslovnu fotografiju i odrediti ko može da vidi profil preminule osobe.
Slične mogućnosti postoje i na Instagramu, što nije iznenađenje jer su i Fejsbuk i Instagram u vlasništvu kompanije Meta. I ovde se profil može memorijalizovati ili ukloniti uz dokaz da ste član porodice ili zakonski naslednik. Profil sa oznakom „Remembering“ više se neće pojavljivati u pretragama, niti se na njemu mogu vršiti izmene ili ostavljati komentari.
Na platformi X (bivši Tviter), može se podneti zahtev za brisanje profila preminule osobe, ali je neophodno dokazati vezu sa tom osobom, najčešće uz smrtovnicu i kopiju ličnih dokumenata. Sa druge strane, Reddit i TikTok ne nude jasne informacije o postupku nakon smrti korisnika. Kod TikToka se zna jedino da, ako je nalog neaktivan više od 180 dana, korisničko ime može biti resetovano na nasumičnu kombinaciju brojeva.
Na LinkedInu je situacija drugačija – svako može prijaviti da određeni profil pripada preminuloj osobi. Popunjavanjem online formulara može se zatražiti njegovo brisanje ili memorijalizacija.
Zaštita ličnih podataka
Međutim, sve ovo deluje prilično banalno u poređenju sa pitanjem zaštite ličnih podataka koje ostavljamo na internetu. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama zaštita podataka se odnosi samo na osobe koje se mogu identifikovati, što znači da ta zaštita prestaje u trenutku kada osoba umre. Najbolji primer za to je Google koji raspolaže ogromnom količinom podataka svojih korisnika, uprkos obećanjima o bezbednosti.
Jedna od opcija za upravljanje podacima nakon smrti jeste Guglova funkcija Inactive Account Manager, koja prati aktivnosti na nalogu – poput logovanja, čitanja mejlova, korišćenja Android uređaja… Kada se utvrdi duža neaktivnost, povereni kontakt može zatražiti da mu podaci budu poslati ili da se nalog izbriše. Ipak, to mora biti unapred određeno u podešavanjima. Ako to nije urađeno, naslednici mogu tražiti gašenje naloga ili pristup podacima, ali neće dobiti login informacije da bi sami mogli upravljati nalogom.
Kod drugih kompanija važe drugačija pravila. Na primer, Majkrosoft (Microsoft) automatski zatvara naloge koji su neaktivni dve godine. Ako neko želi pristup podacima pokojnika, mora pokrenuti sudski proces protiv kompanije.
Epl (Apple) omogućava korisnicima da unapred odrede naslednika koji će moći pristupiti njihovim podacima nakon smrti. Ipak, postoje sigurnosni mehanizmi koji sprečavaju eventualne zloupotrebe.
Autor: Dalibor Stankov
