Meta kažnjena u Nemačkoj zbog praćenja korisnika Facebooka čak i kada nisu prijavljeni. Presuda otvara vrata hiljadama tužbi zbog kršenja prava na privatnost.
Američki digitalni gigant Meta suočava se s velikim pravnim izazovom u Evropi - Regionalni sud u Lajpcigu presudio je u korist korisnika Facebooka, naloživši kompaniji da isplati 5.000 evra zbog narušavanja prava na privatnost. Ključna optužba? Meta prati korisnike čak i kada nisu prijavljeni na svoje naloge.
Presuda se temelji isključivo na evropskom zakonodavstvu o zaštiti podataka (GDPR), bez oslanjanja na nacionalna pravila, čime se postavlja novi pravni presedan. Sud je ocenio da je korisnik bio izložen gotovo stalnom digitalnom nadzoru, što se smatra ozbiljnim zadiranjem u privatnost.
Nadzor bez prestanka
Prema rečima sudija, Facebookovi alati za praćenje ostaju aktivni čak i kada korisnik nije prijavljen na svoj nalog, prateći njegove aktivnosti širom interneta. Ova praksa omogućava kompaniji da pravi detaljne profile korisnika - bez njihovog znanja i pristanka.
Ovakva vrsta „nevidljivog“ praćenja već godinama izaziva negodovanje među borcima za digitalna prava, ali ova presuda je prvi pravni udarac koji jasno kaže: dovoljno je bilo. Građani EU imaju pravo da znaju ko ih prati, kada i zašto.
Digitalni profiti na račun privatnosti
Sud iz Lajpciga istakao je da Meta zarađuje milijarde dolara kroz ciljano oglašavanje, zahvaljujući upravo tim skrivenim profilima korisnika. Facebook, kao i Instagram, koristi podatke da precizno cilja reklame, što donosi enorman prihod - ali po cenu osnovnih ljudskih prava.
Foto: Tanjug AP/Richard Drew
Presuda naglašava da je poslovni model Mete u direktnom sukobu sa evropskim zakonima, koji zahtevaju transparentnost i ograničenje u obradi ličnih podataka. Drugim rečima, profit više ne može biti izgovor za kršenje prava korisnika.
Podaci idu preko okeana - bez znanja korisnika
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da Meta, putem svoje evropske centrale u Irskoj, redovno prebacuje podatke korisnika u SAD i druge zemlje. Sud je upozorio da se ti podaci dalje eksploatišu u razmeri koju korisnik ni ne može da nasluti.
Ova transatlantska razmena podataka već je više puta bila predmet kritike Evropske unije, a sada i formalno ulazi u sudske odluke. Nadzor koji se vrši nad korisnicima, čak i bez direktne aktivnosti na platformi, ocenjen je kao suštinski problem savremenog interneta.
Presuda koja može pokrenuti hiljade tužbi
Iako je kazna od 5.000 evra simbolična u poređenju sa prihodima kompanije, ona ima potencijal da izazove lavinu sličnih tužbi širom Evrope. Sud otvoreno priznaje da je svestan posledica - ali i odlučan u zaštiti prava korisnika.
Za Metu to znači moguće suočavanje sa stotinama hiljada pojedinačnih tužbi - jer, kako je presuđeno, građani ne moraju čak ni dokazivati konkretnu štetu. Dovoljno je da su bili izloženi nadzoru koji krši zakon. Kompanija najavljuje žalbu, ali signal iz Evrope je jasan: privatnost nije na prodaju.
Autor: Marija Radić
