Maja Manojlović, dugogodišnja voditeljka "Nacionalnog dnevnika" na televiziji Pink, važi za jedno od omiljenih TV lica na našim prostorima, a svojim šarmom, harizmom i stavom nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Mi smo odlučili da Maji postavimo neka pitanja na koja do sada nije imala prilike da odgovori, ali ni koje ona sigurno svojim sagovornicima ne bi postavila. Tako smo saznali koji je njen najčudniji strah, šta potajno voli što drugi ljudi osuđuju, ali i u kojim situacijama ume da opsuje.

U kojim situacijama biste voleli da ste nevidljivi?

Kada sam svedok nečije gluposti, kada neko predamnom izgovara stvari koje su glupe, neinteligentne, neobrazovane, e tada bih volela da sam nevidljiva jer u tim situacijama propadnem u zemlju, to se zove transfer blama (smeh).

Koji savet biste dali 15-ogodišnjoj sebi?

Trebala je ranije da shvatiš koliko vrediš, a ne da budeš toliko samokritična. Jer sam ja prema sebi bila jako samokritična zato što sam želela da postignem savršenstvo u svemu što sam radila, šta god to bilo, trudila sam se uvek da budem najbolja. A nekada je, prosto, dovoljno i da budete dobri, a ne uvek najbolji. I dala bih sebi savet "Više uči, još više uči".

Sa kojom osobom, živom ili mrtvom, biste voleli da odete na večeru i zašto?

Uh, sad ste me baš pogodili. Volela bih da odem sa mojom mamom na večeru, pošto to više nikada neću moći. Eto, ne postoji druga osoba sa kojom bih više volela da odem na večeru nego sa mojom majkom.

Koji je Vaš najčudniji strah?

(smeh) Pa imam ja čudne strahove. Najčudniji bi bio... Jedno vreme u meni je nelagodnost izazivao prelazak mosta pešaka. Možda zato što sam imala situaciju na moru gde sam se davila, bila je jako nemirna voda, preklopio me talas, uplašila sam se, mada je to sada iza mene.

Šta je nešto što Vi potajno volite, a drugi ljudi javno osuđuju i ne vole?

Masnu i slanu hranu (smeh)! Obožavam burgere, pice, palačinke, to potajno obožavam, ali ne hranim se tako jer bih imala verovatno 150 kilograma, verovatno bi drugi osudili da znaju tu moju strast, prema takvoj hrani (smeh).

Da li ste imali nadimak u detinjstvu i koji je bio?

Da, dva nadimka, Maki i Majče. Maki me je zvao tata, a Majče me je zvala mama, a nekad su se i menjali. Moja najbolja drugarica me i danas s vremena na vreme zove Maki, a tako mi tepa i moja tetka.

U kojim situacijama opsujete?

Ja retko, zaista retko psujem, to mi nije u navici, nije u kulturi mog izražavanja. Najčešće se do te mere razbesnim kada vozim, u saobraćaju, jer ima toliko mnogo nekulturnih, bezobraznih i bahatih vozača koji u meni izazivaju veliki bes i tada jedino mogu da opsujem.

Autor: Nemanja Vujčić