Rekla sam mu da ću se vratiti brzo, vratila sam se nakon 15 godina: Vesna Zmijanac jako je volela ovog moćnika iz Beča, a javnost nikada ranije nije saznala za to

U tom periodu dogodila se ljubav između Zmijančeve i Petera Simensa, sina vlasnika Upravne zgrade u kojoj je pohađala praksu.

Kako je pevačica ispričala ta romansa joj se dogodila u ranoj mladosti. Ljubav se desila kada je upisala školu koju kod nas zovu Pravno-birotehnička ili Srednja upravna, u okviru „Simens" sistema, koja je školovala kadrove potrebne firmi. Obavezna praksa nije se odrađivala u pogonima, već u kancelarijama uprave, a sve ove detalje Vesna je otkrila u svojoj autobiografiji „Kad zamirišu jorgovani", a pričala je i u jednom od intervjua.

- Peter je, kada sam ja bila u pitanju, bio spreman na sve. Tokom našeg dvogodišnjeg zajedničkog života, došao je dotle da mu ni firma, ni statusni simboli i položaj u društvu, ni novac, čak ni stari Rudolf Simens (inače, neprikosnoveni autoritet za njega) ne znače ništa. To je i pokazivao, iako je imao ne malih problema zbog veze sa mnom. Mislim, pre svega, na stav koji je njegova porodica imala prema meni i zbog čega smo morali da iznajmimo stan. Naravno, veliki i skup, u centru. Tu počinje moj drugi život. Ili, tačnije, novo poglavlje onog starog - rekla je pevačica za Stori i nastavila:

- Postala sam, da se tako izrazim, neka vrsta gazdarice. Mlada gazdarica, neformalna, jer nisam bila zvanično udata za Petera, i neželjena - celokupna Peterova rodbina prestala je da komunicira sa njim, ali - gazdarica. Većina poslova „Simensa" već je bila preneta na Petera, i stari Rudolf je više bio protokolarni vlasnik, neko ko ima prvenstvo časti, ali su faktičke poluge moći i odlučivanja bile u Peterovim rukama. Kao i novac, za šta su, inače, svi mislili da sam ja najviše zainteresovana i da je moja veza sa Peterom prouzrokovana i motivisana jedino time. Nije im bilo logično da sam u Peteru pronašla i nešto drugo, nešto ljudsko i toplo, što mi je daleko više značilo od novca.

Ona je istakla da njihova veza nije opstala jer se u tom periodu nisu slagali po pitanju braka i porodice:

- Peter je uporno insistirao da se udam za njega, da se skrasim i prestanem da ludujem (kako je on to govorio). Da počnem da vodim život kakav bi priličio supruzi jednog poznatog, uspešnog i bogatog poslovnog čoveka. Da imam sve, da mogu i smem mnogo, ali i da budem njegova na način koji je on to želeo. Ja sam, naprotiv, želela i morala pre svega da budem svoja. Slobodna. Slobodna voljom i slobodna mišlju. Pa, slobodna i delom. Slobodna za pesmu, slobodna za život kakav sam ja želela, pa makar bio i lošiji od onog koji mi se, kroz privid samostalnosti, uz Petera i od njega nudio.

- Pamtim naš razlaz, ako smo se on i ja uopšte razišli. Naime, poslednji put kad smo se videli, početkom devedesetih, on se još nije bio oženio i još me je čekao. Negde s proleća 1975. godine, odlazeći iz Beča za Beograd, gde je trebalo da pokušam da snimim svoju prvu ploču, rekla sam mu da ću se vratiti. Da ću se brzo vratiti. Petnaestak godina kasnije sedeli smo u jednom bečkom elitnom restoranu, a Peter me je pitao: „Jesi li se sada konačno vratila?!“. Posle svega što mi se do tada u životu dogodilo, prijalo mi je to pitanje, iz koga je izbijalo mnogo toga: vernost, želja, nada, oproštaj i, pre svega, ljubav. Neke moje ljubavi su, eto, i posle mene ostajale sa mnom. Ne znam da li zbog toga da budem srećna ili tužna. Možda i jedno i drugo - zaključila je Vesna.

Autor: Nikola Žugić