Na današnji dan 1969. godine rođen je glumac Nebojša Glogovac.
Zvezdu filmova "Ubistvo sa predumišljajem", "Munje!", "Kad porastem biću kengur", "Nebeska udica" i mnogih drugih, opaka bolest sprečila je da svoj raskošni talenat i dalje deli sa mnogobrojnom publikom koja ga je obožavala.
Nebojša Glogovac je preminuo 9. februara 2018. godine, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Uspomenu na njega zauvek će čuvati brojni filmovi i serije u kojima je odigrao fantastične uloge, ali i brojni prijatelji i kolege.
Među njima je i Vojin Ćetković koji je u svom dnevniku otkrio mnoge razgovore između Nebojše i njega, ali i onaj najtužniji kada mu je saopštio da ima rak. Delovi ovog dnevnika objavljeni su u monografiji "Nebojša Glogovac, pripadajući deo nagrade Dobričin prsten", autorke Tatjane Nježić.U nastavku teksta prenosimo vam delove Vojinovog dnevnika.
27.6.1990, 9.15
Fakultet dramskih umetnosti, uži izbor, čas baleta... U crnoj majici sa moje desne strane momak crnačke "mikrofon" frizure kaže: "Da li si nekada bio sa balerinom? Kad rade špagu svašta mi pada na pamet".
23.11.1990, 7.00
Spavao je kod mene u sobi kao ilegalac, budi se širom otvorenih očiju, nasmejan od uva do uva, peva Džejmsa Brauna. Napolju pada hladna kiša, ja sam mamuran. Takva buđenja su trajala narednih 27 godina kad god bismo prespavali pod istim krovom. (Da se razumemo, menjao je izvođače pesama).
28.9.1994, 10.00
Salon Jugoslovenskog dramskog pozorišta, utrčava, u ruci mu ključ, kaže: "Tvoj ortak igra glavnu ulogu i dobili smo garderobu." (U toj su garderobi nastala mnoga kapitalna dela, ne samo iz oblasti pozorišta i umetnosti...)
24.6.1996, 23.50
"Bio sam sa balerinom, nisam uspeo da napravim špagu. Ali, znaš li šta sam uradio... i baš sam te se setio kad si me onomad pitao..."Kažeš: "Pa to je bio veličanstven trenutak, čim si se mene setio".
28.1.1999.
Rodio mu se Gavrilo, bolnica GAK, 23 i valjda 45. Vrištimo ispod prozora, izlazi medicinska sestra:- Ko ste vi?- Ja sam otac, kaže.- Ja sam kum, kažem...- Otac napred, kume, marš napolje!Tad su mu pokazali neku ženu i neko dete.Kaže: "Ovo je možda, moje dete, a ovo sigurno nije moja žena"...Krstili smo Gavrila iste godine.
7.7.1998, 23.40
Pitam: "Kume sutra snimam, nemam pojma, objasni mi šta je kamera?".Kaže: "Ti i i ja pričamo o nečemu jako važnom, a tamo, sa strane, posmatra me devojka u koju sam zaljubljen još od srednje... Ja pričam sa tobom iskreno, zanima me to što kažeš, ali njoj šaljem najlepši deo svog profila - to je kamera."Pitali su me neki mladi glumci, ko što sam i ja tebe, i isto sam im odgovorio i... nekima sam prećutao da si mi to to rekao...Kažeš: "Nisam čak ni siguran da sam ja to smislio, ali kao što vidiš, radi..."
21.11.2002, 08.30
Bili smo u lovu na fazane (ne pitaj kako)... Šipčimo po snegu tri sata.Kažeš: "Vidi kume kolki zec!"Kažem: "Većeg nisam video, al je ovo prilično - srndać.""Nemoj nikome da kažeš", ti kažeš..."Važi" ... Proganjali su ga fazani narednih noći...
23.11.2013, 22.35
Kažem: "Usamljen sam kume mnogo..."Kažeš: "Konačno... Znaš li koliko sam ja već usamljen na vrhu."Upišasmo se od smeha.
30.1.2015, 07.05
Gledam svoju decu kako se bude, širom otvorenih očiju, nešto pevaju...Napolju je zaleđeno, deca pevaju..."Znam još jednog koji tako peva", kažem.
27.5.2017, 14.30
Bašta "Manježa".Kaže: "Odbio sam film i seriju da bih igrao Hamleta. To nije dilema, to sam odlučio, ali ne znam da li ja to mogu da odigram?".Kažem: "Pa, malo treniraj, smanji pušenje, probaj da spavaš i uzimaj što više tečnosti"."Ne zajebavaj, ozbiljno te pitam", kaže..."Pa ti si odlučio, ti si Hamlet", kažem.
25.12.2017, 22.30
Zadimljeni kafe "Krojač".Kaže: "Bole me pluća."Kažem: "Idemo u Urgentni, da ih snimimo".Kaže: "Ne mogu sad, idemo posle Nove godine.""Obećavaš?", kažem...
7.1.2018, 12.15
"Nije dobro, kume."Kažem: "Kako?""Imam rak"...
25.6.2018, 20.05
Jugoslovensko dramsko, garderoba 109... Krećem na scenu crn kao Otelo, kažem: "Vidimo se, kume".
7.11.2018. 21.19
"Kume, imam generalnu u 10... pojma nemam... šta da radim?"Kažeš: "Rekao sam ti da ćeš biti sam."Kažem: "Ha, hvala ti"... Vidimo se, Kume.
Autor: Milica Krasić