Folk pevač Mitar Mirić juče je napunio 67 godina, a iako važi za nekoga ko je uvek nasmejan, malo ko zna da je njegov život obeležila velika tragedija.
Mitar Mirić je pre dve godine u velikoj ispovesti otkrio nepoznate detalje o svom braku, odnosu sa ćerkom, ali i tragediji koja je zadesila njegovu porodicu.
Foto: TV Pink Printscreen
- Suprugu Suzanu sam upoznao na turneji u Skoplju. Ona je iz Skoplja. Turneja je bila na stadionu. Jedan moj prijatelj me je upoznao, bile su njih tri. I, šta se dešava? On me upoznaje s jednom drugom, crnom, međutim, ja sam odmah zgrabio Suzanu. To je to! Trajalo je to nekoliko meseci i venčali smo se. Sad u aprilu će biti četrdeset godina braka. Životna ljubav. I nije tačno da niko ne zna kako ona izgleda i da sam je ja kao krio od javnosti. To da ti odgovorim kad me pitaš što sam ženu godinama krio od javnosti. Nisam. Pa prvi sam je stavio na naslovnu stranu Sabora! Kad je izlazio Sabor. Kad je bio najtiražniji. Ali ni ona ni ćerka Sanja ne vole da se pojavljuju u medijima. Meni ćerka kaže: "Ne želim da budem poznata, pa da svi bulje u mene kako jedem, kako sam se obukla ili šta već." Što je i tačno. Razumem je. Kad se Sanja rodila, bio sam na nekoj velikoj turneji. Bilo nas je više pevača. Jesmo li se napili? Čuj! Pa kako misliš da nismo - rekao je folker i istakao da mu je žao što nije više vremena proveo sa ćerkom tokom njenog odrastanja.
- Žao mi je što zbog posla nisam posvetio dovoljno pažnje ćerki Sanji, ali zato unucima... Ne kaže se džabe da se unuci najviše vole. Mnogo sam ponosan na svoje unuke. Aleksandra ima 11 godina i svira klavir. Mitar je jako inteligentan i za samo pola godine vežbanja otišao je na regionalno takmičenje u harmonici. A sviranje mu je pokazao jedan moj prijatelj. Sad ima devet godina, drugi je razred.
O smrti brata
- Prva i najveća tuga u životu mi je bila kad mi je umro rođeni brat. Imao je tad devet godina, a ja pet. Sećam se toga kao kroz maglu. Bolovao je od leukemije. Tada nije bilo ni lekara, ništa... To je bilo selo, nema tu učenih ljudi. Da je bio grad... ko zna, možda bi ga i spasli. I, naravno, smrt roditelja mi je bila mučna. Teško sam to podneo... A oboje su mi bili na Ilidži 1980, kad sam počinjao. Bili su ponosni.
Foto: TV Pink Printscreen
Autor: Nikola Žugić
