Bosanskohercegovački pevač Božo Vrećo imao je teško detinjstvo. Život ga nije mazio, pa je tokom odrastanja izgubio oca i suočio se sa raznim nedaćama. Odrastao je uz majku slikarku i dve starije sestre.
Iz detinjstva Božo Vrećo nosi brojne duševne rane o kojima je jednom prilikom govorio za medije.
- Preživeli smo teške godine gladi, opasnosti od snajpera, hordi vojske koja dolazi i ubija na kućnom pragu. Moja Elma, o kojoj pevam, tako je izgubila svoj nedužni život. Preživeli smo pustoš, gledajući leševe, skrivajući se i pronalazeći smiraj u molitvi koja nas je održala da ne izgubimo razum gledajući i proživljavajući pakao oko nas - govorio je Vrećo.
Foto: TV Pink Printscreen
- Sećam se trenutka kada smo, skriveni u kući zakovanih prozora, bez svetlosti i života za sve koji gledaju izvan moje sestre, majka i ja čitali tiho pesme i pevali sebi u nedra, uz sveću, i zamišljali drugačiji svet, i bivali daleko od svega što se zbiva oko nas. Otuda su i moj stan i moj život i danas nezamislivi bez knjiga. Knjige su postale moj oslonac i štit satkan od reči koje znaju šta žele i hoće glasno da poruče, a to je veliki podvig, ne moj kao moj, već podvig čoveka koji zna svoju vrednost, i istrajno ispunjava svoju misiju i cilj. To sam i postao, misionar duša - naveo je Božo.
Kao i svaki umetnik, Božo je inspiraciju pronalazio čak i u najtužnijim trenucima, te je tako nastala i njegova pesma "Elma".
- Devojčica Elma je moja prva ljubav. Ubijena je u Foči na kućnom pragu. Posle puno godina sam je usnio i ona meni kaže: "Božo, ja te i dalje vidim i čujem kako mi pevaš!" Zapisao sam taj tekst! Tog jutra sam imao takvu inspiraciju i Božiji priziv! Jako me je bolelo to i boli me i dan-danas! - objasnio je on.
Foto: Instagram.com/bozovreco
Autor: Nikola Žugić
