Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milica Đurđević Stamenkovski, porodila se u junu 2023. godine i na svet donela blizance - Strahinju i Vukašina.
Milica Stamenkovski je sada, na svom Instagram profilu, objavila fotografije iz privatnog života. Naime, Milica je sa sinovima uživala u prirodi, a iskoristila je trenutak pa ih je provozala u kolcima dok su se oko njih šetale ovce.
Foto: Instagram.com
- Danas sam vozila Strahinju i Vukašina u kolicima u kojima su nekada stariji vozili nas. Dok sam ih gurala, nisam znala ko više uživa - oni, koji su sve to doživeli kao avanturu, ili ja, koja sam u tom trenutku ponovo bila dete.
Ovako je govorila o vantelesnoj oplodnji
Odlazak na vantelesnu oplodnju poklopio se sa tatinom teškom bolešću i nažalost njegovim krajem.
- Ja sam oca izgubila pre saznanja da ću postati majka. To je usledilo odmah nakon toga. Prijavila sam se za vantelesnu oplodnju, ali nisam dobila poziv. Ja nisam svom ocu čak ni rekla da sam se prijavila jer nisam želala da ga time opterećujem. Nismo prosto nikad tu temu načeli nas dvoje. On je samo jednom u razgovoru sa mojom majkom rekao pa eto, Milica je u braku pet godina pa šta ti misliš, da li tu postoji neki problem, sekiram se. I to je bilo baš onako pred njegovo upokojenje. Mama mi je rekla da je posle saznala da je on baš tih dana otišao, što nikad u životu nije uradio, iako je bio verujući čovek, ali ne na taj način, otišao je u jedan manastir i ostao je tamo cele noći, prespavao je na pragu. Nikada to nije uradio, niti nam je rekao da je to uradio, mi smo to kasnije saznali. Verovatno je on tu potražio pomoć od onoga u koga je najviše verovao, od gospoda Boga. I kada vi sad pogledate kako je to sve usledilo, verovatno to ništa nije ni slučajno - kaže Milica Zavetnica i nastavlja:
Foto: Instagram.com
- Ja sam čak i tu njegovu smrt doživela, ne znam da li ćete me razumeti kada ovo budem rekla, ali kao neki blagoslov. Jer mislim da je i bol blagoslov. Zaista to mislim. Mislim da oplemeni. Mislim da nas nauči. Mislim da je to jedno čistilište i duše i uma. Teško je da neko ko to nije proživeo shvati kako za smrt mogu reći da je blagoslov. I pitanje je da li bih ja to rekla da posle toga nisam bila darovana životima novim. Možda i ne bih. Ali desilo se to da je tata bio u punoj snazi, odjednom se razboleo, u pitanju je bio taj nesrećni kovid koji je aktivirao očito neka žarišta i gde je on doživeo moždani udar nakon čega su mene obavestili da je on u teškom stanju. 49 dana je on ležao, ja sam odlazila u pokušaju da s njim komuniciram. On nije mogao sa mnom da komunicira, ali sam se ja obraćala njemu i mnogo mi je značilo što sam tada mogla da mu kažem da ga volim, da ću voditi računa o svima, da ću se truditi da ga nikada ne obrukam, da ću se boriti za one stvari do kojih je njemu bilo stalo jer ja sam negde bila svesna da je to opraštanje. Koliko god ja to odbijala, mi se svi nadamo dok nam ne jave da je kraj. Ali bila sam svesna.
Autor: Nikola Žugić
