- Ukoliko kupimo neki novi komad garderobe i obučemo ga pre nego što smo ga oprali, direktno u kontakt sa kožom dolazi veći broj formaldihida, i tom prilikom može doći do alergijske reakcije na koži. To sve zavisi i od toga da li je osoba osetljiva i sklona alergijskim reakcijama - rekla je Vučeljić.

Mirjana Reljić, direktorka CIS instituta, rekla je da se u tektilu kontroliše sirovinski sastav, međutim, on nije jedino što je neophodno i bitno za zdravlje korisnika.

- U tom smislu vrši se kontrola zdravstvene ispravnosti, a to je na primer, sadržaj azo boja, teških metala, formaldelhida, i mnogih drugih kancerogenih štetnih supstanci koje nisu dozvoljene u tekstilu - rekla je Reljić.

Kako kaže, kontroliše se postojanost obojenja, ali se ne kontroliše sadržaj tih kancerogenih štetnih supstanci koje mogu uticati na zdravlje čoveka.

- To treba da bude regulisano pravilnikom i zakonom, međutim, kod nas to još uvek nije zakonski regulisano. Tekstil i obuća nisu prepoznati u zakonu i u pravilniku o predmetima opšte upotrebe i ne spadaju u obaveznu kontrolu proizvoda - rekla je Reljić.

Kako kaže, prema zakonu o hemikalijama, potrošači imaju pravo da dobiju informaciju da li se neke štetne hemikalije, koje su opasne po zdravlje, nalaze u većoj koncentraciji od 0,1 procenat.

- Međutim, oni ne mogu da dobiju tu informaciju jer se to istaživanje ni ne vrši. Prodavac, zapravo nema informaciju koju bi trebalo da da potrošaču - rekla je Reljić.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, rekao je da kontrola kvaliteta hemijskog sastava obuće i odeće se preko 20 godina ne kontroliše.

- Vi sada da imate proizvodnju neke pamučne garderobe trebalo bi vam 300 dozvola, a pri uvozu to uopšte ne kontrolišete. Ne postoji niko ko je odgovoran ni za dečiju obući ni odeću. Treba da se menja zakon o opštim predmetima - rekao je Papović.

On je rekao da traže da se uvedu standardi i da budu obavezni u zakonu.