Ivana Urukalo je tokom porodiljskog bolovanja, nakon što je rodila drugog sina, sasvim slučajno počela da šije stvari i to za devojčice. Od šarenih haljinica rešila je da se oproba i sa lutkama, pa su porudžbine počele same da se nižu.

-Dok sam bila na porodljskom želela sam da pokušam da pronađem neki posao kojim bih se bavila i bila svoj gazda. Nisam želela da se vratim na posao, iako sam tamo imala radno vreme koje je bilo od devet do pet, činjenica je da se to pet prolongiralo na šest ili sedam sati – počinje iskreno ona svoju priču za portal Pink.rs.

Kako kaže, krenula je da šije haljine za devojčice, pa onda posteljinu za decu, a onda je rešila da proba sa punjenim lutkama, kod nas poznatijim kao “krpene lutke”.

-Ispostavilo se da je to bio pravi pogodak. Prvu lutku sam poklonila prijateljici, koja je dalje poklonila svojoj prijateljici koja ima ćerku. Kada su ostale majke videle moju lutku počele su da se raspituju oko cene, i tako je nekako sve počelo – seća se Ivana svog početka.

Dve godine bile potrebne da shvati da je uradila pravu stvar, a Ivana kaže da je svakim danom sve sigurnija da je njen izbor bio pravi, što je najvažnije – ne kaje se što je krenula u ovakvu avanturu sa dvoje male dece.

-Nije bilo ni malo lako .. sada kada vratim film unazad, nije mi dobro kada se setim kroz šta sam prolazila – kaže ona, i dodaje da tek sad shvata koliko joj je naporno i teško bilo.

- Sa dvoje male dece sam znala da iz centra odem na Banovo brdo, po samo metar materijala koji je sa zvezdicama, pa onda produžim na Novi Beograd do neke druge radnje koja ima šareni materijal koji mi je baš potreban – obašnjava ona i dodaje da sada ima dve-tri radnje, koje su u blizini i koje su joj sasvim dovoljne.

Ivana kaže da je u ovom poslu oko osam godina, ali da se oko dve tražila dok nije došla do savršenog proizvoda.

-Taj luksuz traženja sebe sam mogla da priuštim zahvaljujući svom suprugu. On je privatni preduzetnik, pa je ceo teret finansija neko vreme pao na njega. Danas smo oboje zadovoljni onim što smo postigli – iskrena je.

Deca najiskreniji kritičari

Ivana kaže da su dečije rekacije kada vide njene lutke veća satisfakcija od novca.

Bila sam na jednoj izložbi, moje lutke su bile u centralnom delu na jednom drvenom štandu. Kada je ušla jedna devojčica i ugledala ih, počela je od sreće da vrišti. Bila je oduševljena njima – sa ushićenjem priča Ivana i dodaje da to nije jedini slučaj.

-Moje lutke su bile izložene u izlogu u jednoj prodavnici. Drugarica je otišla da vidi i slika na kakvoj su poziciji. Pozvala me je i rekla da je u tom trenutku jedna devojčica sa majkom izlazila iz radnje i bukvalno plakala jer nije dobila moju lutku – kaže Ivana – Nisam mogla da verujem da neko dete plače jer želi moju lutku.

Lutke kao ručni rad – ljubav na prvi pogled

Ona navodi i da u Srbiji nema mnogo ručno izrađenih lutki, kao i da se one u svetu prodaju po ceni od oko 100 evra, što je, kaže potpuno nepristupačno u Srbiji. Njene lutke se kod nas prodaju po ceni od 4 do 6.000 dinara.

-Meni je tužno da lutka košta sto evra i da ljudi ne mogu da je kupe. A kod mene se lutke kupuju planski - retko ko vidi i kupi. Mene ljudi zovu pred rođendane i naruče unapred. Uglavom vide ne internetu ili jedna devojčica vidi lutku kod druge i zaljubi se na prvi pogled - priča Ivana.

Na pitanje koliko traje izrada jedne lutke kaže da nema pravila.

-Nekad jednu lutku ne mogu da završim ni za pet dana. Na primer, obučem joj helanke i ne sviđa mi se, pa je skinem i šijem ponovo. Ali za jednu lutku, u principu, ako bih radila bez prekida, treba mi minimum osam sati - navodi ona.

Lutke isključivo pravi od prirodnih, pamučnih materijala, a telo se puni vatelinom.

-Prvo se sve iskroji, sašije, prevrne, puni se vatelinom pa se zašije. Onda se šije garderoba i na kraju se pravi kosa i crta lice - objašnjava ona proces pravljenja lutke.

Stan pretvorila u radioicu

Ova mama preduzetnica kaže da još uvek nema svoj kutak za izradu lutki, ali o tome sanja.

- Ceo stan često je zatrpan vatelinom kojim se pune jorgani, materijalima, lutkama. Često nastane potpuni haos, uz još dva sina o kojima se brinem – kaže Ivana i dodaje da je nakon svega zadvoljna, jer u haosu ili ne, ona istovremeno može vreme da provodi sa svojom decom, da radi posao koji voli i da od toga živi. Kaže, jedino joj je žao što je sa trideset godina pronašla sebe, dok se izgrađivala i kao majka i kao preduzetnica.