Prema hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti (prve nedelje posle Velikog petka).

To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje.

Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događalima u dane Stradanja. Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a u Srbiji je običaj da se zaustave svi poslovi i u kući i u polju, kao i da se farbaju jaja u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.

Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.

Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskresenja koji SPC obeležava u nedelju 5. maja.

Zašto se farbaju jaja za Vaskrs?

Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (to je ona devojka koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po Vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija.

Jedna legenda kaže da kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje, stigla je i do cara Tiberija. Kako poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos vaskrse“, i sva jaja u korpi su postala crvena.

Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.

Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Uskrsa kao „čuvarkuća“, tj zaštitnik porodice.

Kada se farbaju jaja?

U nekim krajevima naše zemlje jaja se farbaju u četvrtak ili u subotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa da se radi i tada treba sve da miruje zbog žalosti za Isusom Hristom. Međutim, novo vreme donelo je i novu praksu. Žene nisu više stalno u kući kao što su nekada bile, pa jaja farbaju i petkom, navode etnolozi.