Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju svetog Jovana Vladimira, srpskog vladara. Bio je knez Duklje, najmoćnije srpske kneževine od 1000. do 1016. godine.
Vladao je tokom rata između Vizantije i Samuilovog carstva. Smatra se da je bio veoma pobožan, pravedan i miroljubiv.
Tokom rane mladosti neko vreme je proveo kod vojskovođe koji ga je učio ratnoj veštini, ali u sebi spajao viteštvo i pobožnost koju je osećao. Izučavao je Bibliju i bio veoma milosrdan prema siromašnima. Za vreme vladavine imao je mnogo borba sa jereticima i bogumilima, carem Samuilom i carem Vasilijem.
Samuilo ga prevarom zarobio i bacio u tamnicu. Prema verovanju tokom tamnovanja javio mu se Božiji anđeo i predskazao mu da će uskoro biti oslobođen tamnovanja, ali da će i umreti mučeničkom smrću.
Ubijen je ispred crkve u Prespi, gde je i sahranjen. Njegova žena Kosara je prenela njegove mošti u manastir Prečista Krajinska, blizu njegovog dvora na jugoistoku Duklje. Od 1381. godine mošti su čuvane u manastiru Svetog Jovana Vladimira kod Elbasana, a od oko 1995. godine u pravoslavnoj sabornoj crkvi u Tirani.
Vladimirov krst smatra se jednom od hrišćanskih relikvija, a veruje se da ga je držao u rukama za vreme pogubljenja. Krst čuva ista porodica iz Bara vekovima unazad.
Na ikonama se Sveti Jovan Vladimir obično predstavlja kao kralj u vladarskom delu sa krunom na glavi, krstom u desnoj ruci, a svojom odrubljenom glavom u levoj.
Sveti Jovan Vladimir zaštitnik je gada Bara, a od ovog svetitelja spas traže i Albanci. On se smatra prvim srpskim svecem.
Za njega se kaže da je "slovenski i albanski štit" i da je izrastao od Slovena i srpskog roda i da je albanski sveti.
