Emil Atanasovski, direktor spoljnih poslova kompanije Rio Tinto, za PINK je istakao da je litijum izuzetno važan za Srbiju, kao i da može da bude osnova za novu industriju u našoj zemlji.
Atanasovksi je rekao da je litijum pre svega važan za Mačvu, Loznicu, Krupanj i Srbiju generalno, a zatim i za Evropu i zelenu tranziciju.
- Litijum je nafta 21. veka, on je krucijalna kritična sirovina bez koje ne možemo da se borimo. Bez njega ne možemo da uđemo u zelenu tranziciju i litijum je ključna sirovina bez koje ne možemo uopšte da se borimo protiv globalnog zagrevanja - rekao je Atanasovksi.
Kako kaže, on je pre svega važan za Srbiju, zato što može da bude osnova za jednu novu industriju, industriju obnovljivih izvora energije i kako dodaje, kada govore o njemu, govore na način da srpski litijum ide u srpsku bateriju, u srpski finalni proizvod, koji može da se ugradi u električni automobil, a koji treba da se proizvodi i gradi ovde.
Foto: TV Pink Printscreen
- To je važno za celu jednu novu industriju u Srbiji, a zatim i za Evropu i ostale ciljeve - rekao je Atanasovksi.
Ističe da bez litijuma ne može da se napravi ni jedna baterija za skladištenje energije, da ne mogu da se pokrenu električni automobili, ne mogu da se prave ni vetro turbine, ni solarni paneli.
- Jako je bitno istaći za sve one koji se plaše da će se u Srbiji kopati litiju, a u Londonu i Berlinu voziti električnim automobilima, da je to dosta ne primereno, jer se Srbija ne nalazi u Africi već u Evropi. Mi smo Evropska zemlja, u srcu Evrope, ovde se usaglašava zakonodavstvo sa EU - rekao je Atanasovksi.
Kako kaže, povezivanje sa EU je jako bitno, dodaje da je ona kao politička unija kreirana na osnovu ugovora o uglju i čeliku. Dodaje da je ona zasnovana na rudarstvu.
Foto: TV Pink Printscreen
- Nije Srbija prva zemlja u kojoj se kopa, nažalost propustili smo da budemo prvi, bićemo tek 7, 8. EU ulazi u litijumske projekte, to nije ništa novo i ono što možemo da kažemo i vidimo jeste da se u razvoju tih projekata koriste najviši standardi zaštite životne sredine na osnovu evropskog zakonodavstva - rekao je Atanasovksi.
Ističe da su studije urađene, kao i da su u njima učestvovali relevantni stručnjaci u toku prethodnih 7 godina. Dodaje da su rezultat 23 hiljade analiza, i kaže da svaki građanin može da vidi studije.
- One pokazuju da projekat može bezbedno da se sprovede, kao i da su u skladu sa zaštitom životne sredine - rekao je Atanasovksi. Dodaje da se nada da će projekat da se pomeri iz polja politike u polje struke.
Autor: Aleksandra Aras
