Danas Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog prepodobnog Sisoja Velikog, jednog od najcenjenijih svetitelja među srpskim narodom. Sveti Sisoje je posebno poštovan kao zaštitnik dece, zbog čega se ovaj dan obeležava brojnim običajima i verovanjima.
U Srbiji, ovaj svetac uživa veliko poštovanje i naklonost majki i žena jer se veruje da je on brzi pomoćnik u svakoj tuzi i nevolji, kao i zaštitnik dece. Iz tog razloga, mnogi običaji koji se i danas praktikuju u Srbiji vezani su za decu. Mnoge majke praktikuju sedmodnevni post pre ovog praznika kako bi se pričestile, a ova nepisana pravila sve više poštuje sve veći broj majki. Veruje se da će ovaj post obezbediti zdravlje njihove dece i pratiti ih sreća u životu.
Ako na današnji dan padne kiša, obavezno je pustiti decu da istrče napolje i dobro se pokvase.
U nekim delovima zemlje, i danas se veruje da je to voda koju Sveti Sisoje šalje sa neba i da će deca tako najbolje i najzdravije porasti.
Stariji ljudi kažu da je Sveti Sisoje najveći progonitelj svih đavola koji napadaju decu. Zbog toga se veruje da deca mogu ostati napolju čak i noću, jer se svi demoni tada skrivaju i beže.
U narodu se kaže da će sve što se rodi na ovaj dan biti srećno i dugovečno.
Prepodobni Sisoje Veliki rođen je u današnjem Egiptu, u Misiru, i bio je učenik Svetog Antonija. Njegov težak rad na sopstvenom samoodricanju doveo je do toga da je bio "krotak i nezlobiv kao jagnje". Zbog toga je dobio veliku blagodat od Boga da isceljuje bolesnike, izgoni nečiste duhove i vaskrsava mrtve.
Još za života, Sveti Sisoje se proslavio kao iscelitelj i čudotvorac, privlačeći mnoge ljude koji su dolazili kod njega u potrazi za savetom i lekom. Sisoje je proveo šezdeset godina svog života u pustinji.
Umro je u dubokoj starosti 429. godine. Deo moštiju Svetog Sisoja nalazi se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
Današnji praznik Svetog prepodobnog Sisoja Velikog predstavlja važan trenutak za srpski narod, naročito za majke i decu, pružajući im veru i nadu u zaštitu i blagoslov ovog svetitelja.
Autor: Dubravka Bošković
