Dan Etnografskog muzeja obeležen je večeras svečanošću na kojoj su uručene nagrade i priznanja, kao i otvaranjem izložbe "Memorija - terenska istraživanja Etnografskog muzeja", u prisustvu ministra kulture Nikole Selakovića.
U obraćanju brojnim zvanicama, Selaković je rekao da je veliki dan kada se obeležava 120 godina od prve stalne postavke Etnografskog muzej, koju je 20. septembra 1904. godine, dan uoči krunisanja, otvorio kralj Petar I Karađorđević.
Selaković je dodao da to pokazuje koliki je značaj država pridavala Etnografskom muzeju, ustanovi kulture srpskog naroda, koji je "krvlju i nesalomivom, čvrstom voljom posle viševekovnog ropstva uspeo da se otrgne iz jarma Otomanskog carstva, i na svojim tradicijama gradi novovekovnu državu".
"Jačajući ovakve ustanove pokazujemo da ne možemo ni od koga da zahtevamo da poštuje naš kulturni i moralni kapital ukoliko to ne činimo sami", upozorio je ministar.
Foto: Tanjug/MARKO ĐOKOVIĆ (STF)
Selaković je naglasio da uz podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Miloša Vučevića, kao i njegovog ministarstva, Etnografski muzej "može da računa na ozbiljno partnerstvo u danima koji dolaze".
Prema njegovim rečima, "cilj je da naše bogato etnografsko nasleđe prikažemo Srbiji i svetu, kad nam svet dođe u goste za tri godine", na "EXPO 2027".
"Najveći zadatak Ministarstva kulture je da našim ljudima prvo pokažemo šta naši muzeji, arhivi i biblioteke čuvaju i neguju, a onda ćemo dovesti i strance. Jer ćemo u našim ljudima imati najbolje kustose naše kulture", rekao je ministar.
Selaković je dobio od Etnografskog muzeja zahvalnicu i kao poklon iznenađenja uramljeni grb Nemanjića, a ministar se od srca zahvalio svim zaposlenima u muzeju, i dodao da je njihov "posao koji se radi zato što se voli", i zato što su patriote.
Direktor muzeja Marko Krstić je ocenio da to što je kralj Petar otvorio njihovu prvu stalnu izložbu pokazuje da je "Etnografski muzej državotvorni muzej, koji ima jako važnu ulogu u čuvanju, stvaranju i prenošenju novim generacijama ono što su Srbija, srpsko nasleđe i tradicija".
Krstić je podsetio da se u depoima muzeja nalazi oko 120.000 muzealija i preko 60.000 etnografskih predmeta, uz još mnogo stvari po Srbiji koje treba da njihovi stručnjaci prikupe i zaštite.
"Mi čuvamo, da sutra deca i njihova deca znaju ko su, odakle su, šta su im bili običaji, verovanja, tradicija. Bez tog temelja ne vredi ići u budućnost", naveo je Krstić.
Prema njegovim rečima, izložba "Memorija - terenska istraživanja Etnografskog muzeja" je rezultat dugog rada svih odeljenja i zaposlenih, i predstavlja njihovu sabornosti i želju da razmišljaju na "drugačiji način šta je Etnografski muzej danas".
Krstić je podsetio da su tokom 120 godina imali osam stalnih izložbi, uz brojne radove na terenu, "što je specifičnost Etnografskog muzeja".
"To nije nimalo lak posao. Zato je bila želja da predstavimo šta je biće Etnografskog muzeja - kustos koji se sprema u jednu vrstu avanture, da pronađe ono što ga zanima. Izložba je rezultat i retrospektiva svih predmeta koje je muzej sakupio tokom 120 godina, ali sa novom koncepcijom", naveo je Krstić.
Napomenuvši da je danas "tradicija komunikacija", Krstić je dodao da je "to nov koncept kojim Etnografski muzej hodi".
Prema njegovim rečima, velika je čast što je Vlada Srbije povodom svojih 100 dana održala sednicu u Etnografskom muzeju, čime je "poslala poruku da je kulturni identitet baza svega".
Krstić je naglasio da su već počeli saradnju sa ministrom Selakovićem oko projekta njihove nove stalne postavke koja će biti otvorena 2027. godine.
"To je veliki posao, odgovornost i zadatak za nas. Mi ćemo apsolutno posvetiti sve svoje snage i vreme da napravimo devetu stalnu izložbu od osnivanja. Etnografski muzej, pored drugih muzeja, želi da uzme učešće u velikoj priči (EXPO 2027) koja je tako važna za Srbiju", rekao je Krstić.
Na svečanosti je Etnografski muzej dodelio brojne zahvalnice ministarstvima, ambasadama, muzejima, fakultetima, školama, kulturnim ustanovama, saradnicima, medijima i privrednim preduzećima, a savetnik Nikola Banjac je primio zahvalnicu u ime premijera Miloša Vučevića.
Krstić je zahvalnice uručio ambasadorima Egipta Baselu Salahu, Maroka Mohamedu Aminu Belhažu i Portugalije Žozeu Veležu Karosu, direktoru Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Aleksandru Ivanoviću i direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković.
Zahvalnice su primili i direktori Muzeja "Nikola Tesla" Ivona Jevtić, Muzeja primenjene umentosti Biljana Jotić, Muzeja Jugoslavije Neda Knežević, Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić, Narodnog muzeja Zrenjanina Siniša Onjanin, Narodnog muzeja Leskovac Nebojša Dimitrijević i brojni drugi kulturni i javni poslenici.
U ime agencije Tanjug zahvalnicu je primila urednica Biljana Radeka Šeparović, koja je potom izjavila da je "u godini jubileja i za Etnografski muzej i za Tanjug, čast je dobiti ovakvo priznanje".
"Tanjug kao najznačajnija novinska agencija u regionu i Etnografski muzej svakako su svedoci i čuvari istorije, tradicije, kulture, i naša saradnja je prirodna. Ova zahvalnice je i obaveza da ta saradnja bude nastavljena i produbljena", rekla je Radeka Šeparović.
Na proslavi je dodeljena i nagrada "Borivoje Drobnjaković“ za najbolji studentski završni rad iz oblasti etnologije i antropologije, koja je pripala Lazaru Baraću.
U okviru umetničkog dela programa hor "Lola" je izveo himnu "Bože pravde“, a kasnije i pesme "Devojko mala" i "Ovo je Srbija", a nastupio je i ansambl "Kolo" sa spletom narodnih igara iz Šumadije.
Svečanost je bila počela kasno popodne defileom srpskih narodnih nošnji Kulturno umentičkog društva "Dimitrije Koturović", od tržnog centra Rajićeva do česme u Knez Mihailovoj ulici, uz deljenje ratluka prolaznicima.
Autor: Dalibor Stankov
