U subotu 16. novembra obeležavamo Đurđic, slavu u čast Svetog Georgija, koju narod još poznaje i kao Mali Đurđevdan. Iako nije crveno slovo u kalendaru, mnogi običaji, verovanja i priča vezano je za ovog sveca.
Sveti Georgije (Sveti Đorđe) je propovedao hrišćansku veru i uspeo da preobrati čak i caricu Aleksandru u hrišćanstvo. U našem narodu je veoma poštovan i njegovo ime nije vezano samo za jedan dan – Đurđic je slava ili preslava mnogih porodica i mesta, a takođe je i zaštitna slava obućara i krojača.
Sveti Georgije je mučen i pogubljen 303. godine zbog toga što je, kao Hristov vojnik, odbio da se pokori caru Dioklecijanu, koji je bio poznat po progonu hrišćana. Izjavio je da se ne plaši smrti zbog svoje vere.
Na pravoslavnim ikonama, Sveti Georgije je često prikazan kako mačem ubija aždaju, koja simbolizuje pagansku veru, dok je na ikoni koja se iznosi na Đurđic, svetac prikazan kako drži koplje u ruci.
Veruje se da sveti Georgije često pomaže onima koji su u nevolji i da se odaziva na njihove molbe i molitve.
Sveti Georgije se slavi dva puta godišnje: 16. novembra (po novom kalendaru) kao Đurđic, praznik prenosa njegovih moštiju u Palestinu i njihovog polaganja u hram posvećen njemu, i šestog maja, kada je dan njegove smrti, poznat kao Đurđevdan, kada se sećamo njegovog stradanja za veru. U crkvenom kalendaru, samo je Đurđevdan označen crvenim slovom, dok Đurđic nije zapovedni praznik.
Prema običajima, u periodu oko Đurđica, ne daje se ništa iz kuće, žene ne rade ručne radove, a obućari i krojači odmaraju. Narodno verovanje kaže da zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.
Za slavsku ikonu, oni koji slave Đurđic obično uzimaju ikonu na kojoj sveti Georgije drži mač ili koplje u desnoj ruci, dok oni koji slave Đurđevdan koriste ikonu na kojoj je Sveti Georgije prikazan na konju, kako probada aždaju.
Autor: Jovana Nerić
