Jedna zaposlena u maloj privatnoj radnji podelila je svoje iskustvo rada pod stresom i psihološkim zlostavljanjem, zbog čega se oseća ucenjeno i potcenjeno. Kako je ispričala, nadzorne kamere postavljene po i oko radnje ne služe samo za zaštitu od krađa, već snimaju i zvučne zapise razgovora mušterija i zaposlenih.
Pre nekoliko dana, otkriven je lopov, a snimak sa kamerama je pokazao zvuk, što je radnicu iznenadilo. Koleginica joj je objasnila da šefovi slušaju snimke razgovora, kako bi saznali šta mušterije traže i kako bi eventualno unapredili ponudu.
Iako je upitno da li je takav nadzor zakonit, ona je zabrinuta da su, osim krađa, svi razgovori radnika i kupaca pod stalnim nadzorom. Prema njenim rečima, šefovi redovno preslušavaju snimke kad se radnja zatvori, što narušava privatnost i stvara osećaj nesigurnosti među zaposlenima.
Ova radnica se, kako tvrdi, često suočava s nepravdom i psihološkim maltretiranjem, jer je najmlađa zaposlena i preopterećena je poslom. Kada je tražila slobodan dan za slavu, odbijena je, dok je koleginica, koja je prethodno sugerisala da pita za slobodan dan, naknadno promenila mišljenje, što joj je dodatno povećalo stres.
Kako je navela, u pitanju je radno okruženje gde se žrtve mobinga često stavljaju na pozicije koje pogoduju šefovima, a radnici su u poziciji nemoći, zbog loših radnih uslova.
Šta kaže Zakon?
Zakon o zaštiti privatnosti u Srbiji jasno reguliše pravo zaposlenih na privatnost, uključujući i mogućnost video nadzora. Prema zakonu, poslodavci mogu koristiti nadzorne kamere, ali zvučni zapisi bez pristanka zaposlenih i bez obaveštavanja o takvom nadzoru mogu biti nezakoniti. Uvođenje zvučnog nadzora ne može se pravdati, osim ako postoji jasna saglasnost zaposlenih, koja mora biti deo radnog ugovora.
Pravo na slobodan dan
Pravoslavna veroispovest je najzastupljenija u Republici Srbiji, ali postoje i druge veroispovesti koje su u većem broju zastupljene a to su katolička i drugih hiršćanskih zajednica, islamska i jevrejske zajednice. Imajući u vidu četiri najzastupljenije veroispovesti na teritoriji Republike, prema članu 4. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je:
"Zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika, i to:
1) pravoslavci - na prvi dan krsne slave;
2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica - na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;
3) pripadnici islamske zajednice - na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;
4) pripadnici jevrejske zajednice - na prvi dan Jom Kipura."
Za razliku od državnih i verskih praznika koji se praznuju neradno na državnom nivou, ali gde zakonodavac propisuje mogućnost odnosno dužnost rada i u te dane, formulacija člana 4. Zakona naglašava da "zaposleni imaju pravo da ne rade..." a kao protivteža pravu zaposlenog da ne radi, postoji dužnost poslodavca da odobri. Drugim rečima za sva odsustva koja su predviđena članom 4. Zakona, ne postoji mogućnost poslodavca da jednostrano utvrdi radnu obavezu zaposlenom, odnosno uskrati pravo na odsustvo.
Zaposleni se po pravilu prilikom zasnivanja radnog odnosa izjašnjavaju poslodavcu koje su veroispovesti, kako bi poslodavac nesporno mogao da zna koje praznike praznuje konkretan zaposleni. Činjenica je da ne postoji sistem za "proveru veroispovesti", niti za verifikaciju krsne slave određenog zaposlenog, ali se poslodavcima savetuje da izjave zaposlenih o veroispovesti i/ili krsnoj slavi kod zaposlenih pravoslavne veroispovesti pribavi pisanim putem, kako bi smanjio prostor za nesporazume.
Neradni dani
Zakona o radu ne uređuje neposredno pravo na odsustvo u dane praznika, već pravo zaposlenih na (uvećanu) zaradu odnosno na naknadu zarade u zavisnosti od toga da li zaposleni u dane praznika rade, ili ne rade. Zaposleni koji radi u dane praznika, koji su neradni dani, ostvaruje pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to - najmanje 110 odsto od osnovice prema članu 108. stav 1. tačka 1) ZOR. Odredbom člana 114. stav 1. ZOR uređuje pravo zaposlenih na naknadu zarade za vreme odsustva u dane praznika i to u visini prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, prenosi Paragraf.
Međutim, odgovor na pitanje "Koji su to praznici koji se praznuju neradno?" daju odredbe Zakona, a prema istom u Republici Srbiji praznuje se neradno:
1. Sretenje - Dan državnosti Srbije - 15. i 16. februara (član 1. Zakona);
2. Nova godina - 1. i 2. januara (član 1a Zakona);
3. Praznik rada - 1. i 2. maja (član 1a Zakona);
4. Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembra (član 1a Zakona);
5. Prvi dan Božića - 7. januara (član 2. Zakona);
6. Vaskršnji praznici - počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa (član 2. Zakona).
Autor: Snežana Milovanov
