U ribnjacima je krenula sezona izlova šarana, kojeg uglavnom jedemo za posne slave i velike postove, a posebno na Badnje veče i Svetog Nikolu.
Ribari su uspeli da odgaje šarane u uslovima tropske klime i zadovoljni su kako je krenuo start sezone u pogledu potražnje i koštanja. Kilogram šarana naveliko se prodaje od 400 do 450 dinara, u ribarnicama se po velikim gradovima kilogram svežeg šarana prodaje po skoro duplim cenama od 650 do 900 dinara, a u velikim marketima od 520 do 600 dinara. Ribar Živan Simić iz Mošorina izjavio je za Dnevnik da očekuje dobru godinu, misleći na to da će uspeti svu ribu da proda po sadašnjoj ceni.
- Ponuda domaćeg šarana je odlična, što znači da će ga biti dovoljno da pokrije potrebe potrošača. Uspeli smo da ribu odgajimo u tropskim uslovima, zahvaljujući sistemima pomoću kojih smo neprekidno u ribnjake ubacivali svežu vodu i kreč - kazao je Simić, navodeći da ove sezone neće biti potrebno uvoziti ribu jer je jedemo samo u posebnim prilikama i da, za razliku od ranijih godina, ove zime većina slava ne pada u posne dane, sredu i petak.
Prošle godine proizveli smo ukupno 3.821 tonu ribe, od čega je šarana bilo najviše - 3.595 tona, a to je skoro duplo manje nego samo pre jedne decenije - kazao je za Dnevnik prof. dr Zoran Marković sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Iako posedujemo sve preduslove za gajenje i preradu riba, naš sagovornik je kazao da je u Srbiji sve manja ponuda ribe sa doma-ćih ribnjaka, reka i jezera.
- Ukupan broj registrovanih ribnjaka (šaranskih, pastrmskih, kaveznih sistema, RAS i Akvaponik sistema) je oko 150. Uprkos činjenice da je oko 14.000 hektara pod ribnjacima, danas je u upotrebi svega 43 odsto navedenih površina ili 5.975 hektara šaranskih i sedam hektara pastrmskih ribnjaka.
Imamo potencijala za ribnjake
Prof. dr Marković ističe da je potencijal ribarstva u našoj zemlji veliki.
- Posedujemo između 100.000 i 200.000 hektara površina u neposrednoj blizini kanala i rečnih tokova idealnih za izgradnju ribnjaka jer se zbog slabe plodnosti ne koriste za druge namene. Pored neiskorišćenih površina, imamo i sve komponente za proizvodnju hrane za toplovodne vrste riba. Imamo i nekoliko velikih proizvođača sa savremenom opremom za ekstrudiranje hrane za ribe.
Foto: Univerzum HD Media/N.M.
Ne treba zaboraviti ni domaću stručnosti, kao i savremeni program selekcije šarana i pastrmki, sa kojima se ne može pohvaliti veliki broj država u Evropi.
Ako je za utehu, naglasio je prof. dr Marković, pad proizvodnje toplovodnih riba je u manjoj meri konpenzovan rastom proizvodnje hladnovodnih riba, tako da je danas proizvodnja kalifornijske pastrmke nešto manje od 2.000 tona, a što je puta dva više u odnosu na pre desetak godina. Poslednjih godina proizvodi se i manja količina (nekoliko desetina tona) jesetarskih vrsta riba u savremenim RAS sistemima.
- Pored pada ukupne količine proizvedenih gajenih riba, znato manja (za oko 50odsto) u odnosu na deceniju unazad je i količina koju su alasi i ribolovci izlovili ribe iz naših reka i jezera. U 2023. godine je to bilo manje od 2.500 tona (šarana, soma, smuđa, tolstolobika, deverike, srebrnog karaša i ostale ribe) - naveo je prof. dr Marković.
Autor: Aleksandra Aras
