Tito je preminuo na današnji dan, 4. maja 1980. godine, pre 45 godina, u 15.05 časova, u Kliničkom centru u Ljubljani, tri dana pred svoj 88. rođendan Ipak, već duže vreme pa i danas kruže priče da ni taj datum nije istinit i da je Broz preninuo nekoliko dana kasnije.
Život Josipa Broza Tita, nekadašnjeg predsednika Jugoslavije, za mnoge je i dalje misteriozan, njegov lik i delo još uvek žive na prostorima bivše Jugoslavije.
O poreklu Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ, ispredaju se razne teorije zavere. Ni decenijama kasnije ne prestaje da se govori o tome ko je zapravio bio Tito, šta je skrivao...
Posebnu pažnju javnosti zaokuoplja i njegov ljubavni život, navodne mnogobrojne afere, ali i brak sa Jovankom Broz...
Tito je preminuo na današnji dan, 4. maja 1980. godine, pre 45 godina, u 15.05 časova, u Kliničkom centru u Ljubljani, tri dana pred svoj 88. rođendan. Ipak, već duže vreme pa i danas kruže priče da ni taj datum nije istinit i da je Broz preninuo nekoliko dana kasnije.
Vest o Titovoj smrti Jugoslovenima je saopštio spiker Televizije Beograd Miodrag Zdravković.
- Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije - glasila je vest koja je odjeknula u celom svetu.
Ipak, doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito živeo bi još najmanje nekoliko godina da je pristao da mu slovenački doktori odseku nogu koju je već zahvatila gangrena, tvrdi njegov unuk Joška Broz, koji je bio uz Tita gotovo svakodnevno do maršalove smrti 4. maja 1980. godine u Ljubljani.
Joška Broz se prisetio da je sa svojim dedom trebalo da dočeka 1980. godinu u Igalu i da je porodici nekoliko dana pre toga javljeno da je doživotni predsednik SFRJ iznenada onemoćao i da je smešten u bolnicu u Ljubljani.
Joška Broz je otkrio i detalje vezane za prsten koji je pre sahrane stavio na ruku svog dede.
- To je bio njegov prsten. On je to tražio. To je prsten koji je dobio od Staljina na poklon i sa njim je sahranjen. Posle se pojavila kopija takvog prsten i ona je prodavana po Zagrebu i slično. To je još jedna od ružnih teorija - rekao je Broz i dodao:
Foto: TV Pink Printscreen
- Tu ima mnogo neraščišćenih pojmova. Prvo, greška je to što je njegov šef kabineta Berislav Badurina otišao kod njega i rekao mu: "Druže Tito i Ajzenhauer je vladao bez noge". Tito mu je tada rekao: "Ja sam na ovaj svet došao sa dve noge i otići ću sa dve noge". Onda je krenula polemika da li da se seče ili ne. Da mu je odmah odsečena noga Tito bi živeo još najmanje pet godina. Kad je došlo do toga da mora da mu se seče noga bilo ga je jako teško ubediti. Na kraju se ispostavilo da je ta operacija kasno urađeno. Gangrena je krenula već na bubrege, nastupila je sepsa, zatim veštačka koma i onda su ugašeni aparati.
Da ga se sećaju i mlade i stare generacije govori i činjenica da tek poslednjih godina isplivavaju u javnost mnoge informacije za Broza, a koje nailaze na veliku pažnju i komentare ljudi svih uzrasta.
Mnogima je poznat sukob Tita i Josifa Staljina, tadašnjeg lidera Sovjetskog saveza 1950-ih godina, oko Informbiroa, istočnoevropske organizacija komunističkih partija koja je delovala od 1947. do 1956, a Staljin je navodno čak 22 puta pokušao da ubije Tita.
Foto: Printscreen YouTube/YU 0 Laki / Jugoslovenski partizani
Tito je rođen u Kumrovcu, mestu na slovenačko-hrvatskoj granici, maja 1892. godine, a kao datum njegovog rođenja obeležavan je 25. maj, koji je bio proglašen za Dan mladosti i tokom kojeg je u Beograd, na stadion JNA dolazila štafeta koja je prehodno obilazila čitavu Jugoslaviju.
Na čelu federativne države, sačinjene od šest republika, nalazio se nepunih 35 godina, od oslobođenja zemlje nakon Drugog svetskog rata 1945. godine, pa sve do smrti.
Izveo je Jugoslaviju iz istočnog (sovjetskog) bloka i sproveo reforme, nakon kojih je razrušena i siromašna zemlja postala srednje razvijena, sa modernim obrazovnim i socijalnim sistemom.
Međutim, konfiskacija i nacionalizacija gotovo sve privatne imovine, kao i nepostojanje demokratskog sistema, slobodnih medija i slobodnih izbora, proizveli su strogu državnu i partijsku kontrolu kompletnog poratnog života, a ideološka isključivost vlasti koštala je slobode, pa i života mnoge koji nisu želeli ili umeli da se prilagode.
Foto: Printscreen YouTube/YU 0 Laki / Jugoslovenski partizani
Bez obzira na to uživao je ogromnu popularnost u narodu, što su niži čelnici socijalističkog sistema koristili da izgrade kult ličnosti, sa nadom da će im to biti od koristi za nastavak vladavine i nakon Titove smrti.
Pokret nesvrstanih u čijem je osnivanju imao ogromnu ulogu, pojačao mu je pozicije na međunarodnoj sceni, a Jugoslaviju približio stanovnicima i tržištima zemalja iz Afrike i Azije, što je imalo pozitivan i politički i ekonomski efekat.
Tito je umro 4. maja 1980. godine, u 15.05 časova, u Kliničkom centru u Ljubljani, nakon komplikacija posle amputacije noge i drugih nagomilanih zdravstvenih problema.
Njegovo telo je trasportovano "Plavim vozom" do Beograda, a uz put je ispraćeno cvećem i suzama stotina hiljada građana koji su preminulog lidera, izloženog na odru u zgradi skupštine, obilazili i narednih nekoliko dana.
Sahrani Josipa Broza Tita prisustvovalo je više od 200 istaknutih ličnosti iz celog sveta, predsednika, premijera, kraljeva, vladara i lidera stranaka iz 107 zemalja. Među njima su bili i Indira Gandi, Margaret Tačer, Leonid Brežnjev i mnogi drugi.
Poslednju poštu osnivaču Pokreta nesvrstanih odali su 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. Iz Hladnim ratom podeljenog sveta, u Beograd su doputovali državnici iz oba tabora.
Tito je sahranjen u Kući cveća na Dedinju, gde od 2013. godine pored njega počiva i supruga Jovanka. Njegov grob je, uz obližnji Muzej Jugoslavije, još uvek odredište brojnih turista, posetilaca i poštovalaca iz bivših jugoslovenskih republika i celog sveta.
Autor: Jovana Nerić
