Svake godine više od 200 građana zakuca na vrata DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, sa jednim ciljem – da saznaju istinu o očinstvu deteta. Iako je ova procedura često emotivno bolna, broj zahteva iz godine u godinu raste, otkrivajući dublje društvene i porodične dileme.
„Pitanje očinstva jedno je od najosetljivijih u porodičnim odnosima. Naša laboratorija beleži konstantan porast zahteva za DNK analizom, a prosečno godišnje obradimo više od 200 slučajeva koji se odnose isključivo na utvrđivanje očinstva“, kaže za naš list dr Zoran Stanković, stručnjak iz Instituta za sudsku medicinu.
DNK analiza, koja sa gotovo stoprocentnom sigurnošću može utvrditi biološku vezu između roditelja i deteta, postala je dostupnija i jeftinija, što je takođe doprinelo rastu interesovanja. Pored privatnih razloga, poput sumnji unutar porodica, DNK testiranje se sve češće koristi i u pravnim sporovima – za utvrđivanje alimentacije, naslednih prava, pa čak i državljanstva.
„Najčešće dolaze muškarci koji žele da utvrde da li su zaista biološki očevi dece koju su priznavali. Ima i slučajeva gde majke žele da potvrde očinstvo, kako bi dete ostvarilo zakonska prava“, objašnjava dr Stanković.
Iako procedura traje samo nekoliko dana, njene posledice mogu biti trajne. Stručnjaci upozoravaju da istina, ma kakva bila, može duboko da uzdrma porodične odnose. Upravo zato, u mnogim slučajevima preporučuje se i psihološka podrška pre i nakon testiranja.
Ono što zabrinjava, dodaju iz Instituta, jeste da broj zahteva ne opada, što može ukazivati na sve veće nepoverenje i krizu porodičnih vrednosti u savremenom društvu.
Uprkos tome, DNK analiza ostaje jedini način da se sa sigurnošću odgovori na pitanje koje može menjati živote: „Čije je dete?“
Autor: D.B.
