Klimatske promene više nisu samo tema svetskih samita, okruglih stolova i zelenih protesta – one su stigle i do Srbije. Suše, poplave, pomeranje vegetacijskih zona i nestanak tradicionalnih poljoprivrednih kultura postali su deo svakodnevice. U ovom kontekstu, pitanje razvoja zelene ekonomije postaje ključ preživljavanja.
„U Srbiji za dvadeset godina ćemo proizvoditi masline, dok su smokve već sada realnost. Pre trideset godina to je bilo nezamislivo“, izjavio je za Pink.rs Dejan Nestorović, borac za ljudska i ekološka prava i tv lice.
Svet se nalazi usred energetske revolucije. Dekarbonizacija i prelazak na obnovljive izvore energije čine litijum jednim od najtraženijih resursa današnjice. Njegova strateška vrednost, naročito u kontekstu proizvodnje baterija za električna vozila, stavlja Srbiju u centar pažnje jer poseduje značajna nalazišta jadarita.
„Srbija se, možda po prvi put, našla u centru globalne borbe za kritične mineralne sirovine“, upozorava Nestorović.
Litijum – šansa ili pretnja?
Prema Nestoroviću, litijum ima ogroman potencijal, ali on mora biti iskorišćen uz strogo poštovanje ekoloških standarda.
„Litijum može postati 'zeleni motor' naše budućnosti, ali samo ako se odgovorno pristupi njegovoj eksploataciji, uz očuvanje životne sredine, proizvodnji baterija u Srbiji i primeni tehnologije i kontrole kao u Nemačkoj“, kaže on.
Iskustva iz Latinske Amerike i Australije ukazuju na moguće ekološke katastrofe ukoliko se eksploatacija ne vodi pažljivo. Srbija mora da uči na tim primerima i uspostavi jasan regulatorni okvir.
„Ne smemo postati samo 'rudarska kolonija' koja prodaje sirovine bez stvaranja prave vrednosti“, poručuje Nestorović. „Srbija mora izgraditi fabrike u kojima će se stvarati proizvodi od litijuma.“
Zelena ekonomija kao izlaz
Zelena ekonomija, prema Nestoroviću, nije samo zaštita prirode, već temelj održive privrede.
„Zelena ekonomija je model koji podrazumeva smanjenje emisije CO₂, očuvanje biodiverziteta i otvaranje novih radnih mesta“, navodi. „U Srbiji, ona može biti most između zastarelog industrijskog modela i moderne, ekološki odgovorne ekonomije.“
Kao ključne stubove ističe obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, održivu gradnju, reciklažu i transformaciju otpada u energiju. „Najvažnije je da napravimo rezultat – da otpad i plastiku pretvorimo u energiju i korisne sirovine“, ističe.
Potencijal postoji, ali i odgovornost
Srbija ima šansu da postane lider zelene tranzicije na Balkanu, ali to neće biti moguće bez učešća države.
„Država mora da usmerava politike tako da zelena ekonomija bude pravedna i održiva za sve – od seljaka do industrijskih radnika“, upozorava Nestorović. „Prvi korak ka tome je implementacija jakih ekoloških normi i transparentnih procedura.“
Na kraju, ključna poruka je jasna: „Srbija mora da nađe ravnotežu između ekonomske koristi i ekološke odgovornosti. To je jedini način da litijum postane katalizator za održivu budućnost – ne samo za nas, već i za generacije koje dolaze.“
