Prvih 10 dana juna donose i temperetarure do 35 stepeni, odnosno prvi toplotni talas ovog leta, a vremenske oscilacije izazivaju zdravstvene komplikacije.
Posle svakodnevnih majskih kiša, došao je jun - za meteorologe početak leta. Najavljuje se temperatura i od 34 stepena Celzijusa. Kako drastične i iznenadne promene vremena utiču na zdrave, bolesne, mlade i na stare, govorili su Slobodan Sovilj, meteorolog Republičkog hidro-meteorološkog zavoda i kardiolog dr Petar Otašević.
Maj nam je doneo dosta kiša i niske temperature, ali poslednjih dana nam se varilo sunce. Meteorolog Slobodan Sovilj navodi da će se tokom privih 10 dana juna maksimalne temperature kretati između 30 i 35 stepeni.
- Neko bi rekao prave letnje temperature, ali one ipak nisu uobičajne za sam početak juna. Ove vrednosti su čak sedam do 10 stepeni iznad proseka za ovaj period godine. Ako pogledamo, na primar, statističke vrednosti decenijama unazad, dnevni, odnosno datumski maksimumi za početak juna za Beograd iznose upravo 33 do 35 stepeni, što znači da ćemo se mi narednih dana približiti tim datumskim rekordima koji su zabeleženi u glavnom gradu - napominje meteorolog za Javni servis.
Stariji i deca najugroženiji
Slično će biti i na celom području Srbije. Očekuje se da će prvih 10 dana juna biti stabilno pretežno sunačani, veoma topli dani, što će ujedno biti prvi toplotni talas ovog leta. Zbog toga će biti izdat najpre žuti, a potom oko 5-6. juna i narandžasti meteoalarm koji se izdaje kada dnevne vrednosti dostižu 35 stepeni, a nakon 10. juna temperatura će biti u manjem padu. Posle toga očekuje se ponovo pojava kiše, pljuskova i grmljavine, ali generalno treba da očekujemo još jedan topao jun, poput prethodnog, dodaje meteorolog.
Foto: Tanjug AP/Andrew Medichini, Pixabay.com
Nagle promene vremena najviše utiču na naše zdravlje, posebno što ćemo naredne nedelje imati duplo više temperature, naglašava dr Petar Otašević.
- Ti nagli prelazi su nešto što najviše smeta hroničnim bolesnicima. Pošto sad idemo u topao period, logično, doći će do širenja krvnih sudova i imaćemo oscilacije krvnog pritiska. Znači, kod jednog značajnog broja bolesnika će doći do pada krvnog pritiska, kod jednog manjeg broja bolesnika će doći do skoka krvnog pritiska - napominje kardiolog.
Zato svi oni koji imaju redovnu terapiju za hipertenziju, trebalo bi unapred da se konsultuju sa svojim lekarom šta da rade u takvim situacijama i kako da prilagode terapiju.
- Osobe koje spadaju u ranjive kategorije, osobe koje znaju da imaju neku vrstu bolesti, posebno kardiovaskularne bolesti, pre svega stariji sugrađani, deca koja imaju ograničene mogućnosti regulacije telesne temperature, ograničene mogućnosti regulacije na klimatske promene, su naročito pod povišenim rizikom. Ali to ne znači da se uz određene mere opreza, ovaj period bitno viših temperatura u odnosu na prethodni, ne može uspešno i bezbedno prebroditi - naglašava dr Otašević.
Tropske temperature postaju naša stvarnost
Kada je povećana relativna vlažnost vazduha, ona doprinosi da najveći deo stanovništva znatno teže podnosi visoke temperature, pogotovo deca, stariji i hronični bolesnici, a sa globalnim porastom temperatura sve češće dolazimo u situaciju te nepovoljne kombinacije visoke temperature i relativno visoke vlažnosti vazduha, što u velikoj meri utiče na dužu izloženost toplotnom stresu, napominje Sovilj.
- Dakle, leti najviše obraćamo pažnju osim na temperaturu, na relativnu vlažnost vazduha, a zimi na udar vetra s obzirom na to da jak vetar zimi pojačava osećaj hladnoće. To su glavni parametri koji doprinose promeni subjektivnog osećaja u odnosu na objektivno izmerenu temperaturu - objašnjava meteorolog.
Klima je izmenjena u odnosu na period od pre 30-40 godina kada su početkom juna prosečne temperature bile oko 23, 24, 25 stepeni C. Promene su vidljive i nastaviće se i u narednom periodu, zato ne treba da nas iznenađuju, već je potrebno da se prilagodimo i budemo svesni rizika, posebno tokom dužih toplotnih talasa u letnjem periodu, dodaje Sovilj.
Foto: Tanjug AP/Andrew Medichin, Tanjug/Rade Prelić, Tanjug/Nikola Anđić, Unsplash.com
Kako da prebrodimo vrućine
Doktor Otašević naglašava da je jedna od ključnih stvari pri visokim temperaturama da unosimo dovoljno tečnosti. Da pijemo vodu i kada nismo žedni.
- Ukoliko vidite da vam određena vremenska situacija i određeni deo dana ne prija, prosto izbegnite da izlazite u to doba dana. Slušajte svoj organizam i pijte dosta vode i mislim da ćete imati divno, rano letnje, pre podne ili po podne, zavisno od situacije - kaže kardiolog.
Savetuje i da primenimo jedan mali trik. Da napunimo čašu vodom i kad god prođemo pored nje da malo popijemo, jer se organizam bolje hidrira kada postepeno pijemo u gutljajima.
Takođe, od velikog značaja je i redovan san, najmanje sedam sati u kontinuitetu, kako bismo sve napore i stresove tokom dana kompenzovali na najbolji način.
Osobe koje imaju nizak pritisak tokom vrelih letnjih dana imaju osećaj vrtoglavice, nesvestice, malaksalosti, ali nisu ugroženi koliko oni koji imaju nekonrolisani visok pritisak.
- Od niskog pritiska niko nije umro, i za te osobe važi da tokom vrućine piju nešto više tečnosti, nego ostali, a to može biti i gazirana mineralna voda pošto ima više soli - napominje dr Petar Otašević.
Autor: A.A.
