Petrovski post počinje u ponedeljak 16. juna i traje do velikog praznika Svetih apostola Petra i Pavla koji se obeležava 12. jula i ubraja se u četiri velika godišnja posta, pored Božićnog, Vaskršjeg i Gospojinskog.
Početak Petrovskog posta zavisi od Vaskrsa, a kraj uvek pada 12. jula na pomenuti praznik. Najkraće može trajati jednu, a najduže šest sedmica.
U toku ovog posta ponedjeljak, sreda i petak se poste na vodi, utorak i četvrtak na ulju, a subota i nedelja na ribi. Kao i za vreme trajanja svakog posta ne jedu se meso, beli mrs i jaja. Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti.
Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje. Ove godine Petrovdan pada u subotu. Svrha posta, kako kažu pravila vere, ne može se postići samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i uzdržavanjem od loših misli, reči i dela.
Praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu smatra se kalendarskom granicom u godini jer posle njega nastupaju promene u prirodi, približava se jesen.
U narodu je zastupljen običaj paljenja lila, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze, a simbolišu vremena progona hrišćana, koje su vezivani za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.
Inače, Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta i traje samo 15 dana, od 1. odnosno 14. avgusta do 28. odnosno 15. avgusta.
On je posvećen duhovnoj pripremi uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Ovaj post je strožiji od božićnog i apostolskog, te pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post, sve dane "na vodi", osim subote i nedelje kada je dozvoljeno ulje i vino.
Autor: Jovana Nerić
