Odnosi između snaja i svekrva često su puni napetosti zbog generacijskih razlika i različitih očekivanja, što može dovesti do udaljavanja cele porodice. Bez otvorene komunikacije, nesporazumi se samo produbljuju, što ostavlja trajne posledice.
Baš o takvoj jednoj situaciji progovorila je i gospođa Slavica koja je ispričala kako izgleda njena situacija.
"Nemam sreće sa snajom koja živi u kući koju smo sagradili suprug i ja. Moj sin ćuti da je ne uvredi, dok ja stalno trpim njene uvrede. Gleda me s prezirom, baca i prevrće sve moje stvari. Kuću smo prepisali na njega, a sada se osećam kao stranac u vlastitom domu. Neka rade šta žele, neka bacaju jednom kad me ne bude, nikako ne razumem zašto im se toliko žuri," piše nesrećna svekrva, pa dodaje:
“Koliko jada i tuge moram da trpim u ovoj nekad srećnoj kući? Kako su mladi ljudi postali toliko drski i nekulturni? Ćutim u svojoj sobi i ne pojavljujem se, a kamoli da tražim bilo šta od njih. Osećam se bespomoćno i odbačeno, a svaki dan prolazi u tuzi dok pokušavam da preživim u ovoj groznoj situaciji," izjadala se Slavica za "Moje vrijeme".
Na tu temu oglasila se i čitateljka Gordana koja skida kapu svima koji žive zasebno i ne prolaze kroz situacije u kojoj se našla Slađana.
"Ne znam za puno snaja koje vole svekrve. Ja svakako nisam jedna od njih. Svojoj sam snaji davala, pomagala joj i čuvala decu. Nikad nismo živeli zajedno, ali kad god dođem kod njih, uvek osećam da jedva čeka da odem. Ovakav odnos ostavlja gorak ukus, jer ljubav i poštovanje su temelj porodice, a toga kod nas nema," kazala je Gordana pa dodala:
"Snaja nas je udaljila, a mogli smo biti srećna porodica. Nadam se da će s vremenom shvatiti koliko je važno otvoreno razgovarati i raditi na zdravom odnosu. U svakom slučaju, ja ću nastaviti da tražim vlastiti mir i sreću, jer ih u ovim godinama zaslužujem," zaključila je Gordana.
Svoju tužnu priču podelila je i gospođa Ružica koja je takođe u neugodnoj situaciji.
"I meni i mom suprugu događaju se teške stvari sa snajom. Odvukla je sina od nas, do te ga je mere udaljila da uopšte ne komuniciraju s nama. Dvoje smo unučadi jedva uspeli da vidimo, a treće dete nismo nikad upoznali, čak mu ne znamo ni ime. Tužni smo zbog toga i osećamo se odbačeno i zaboravljeno. Dani prolaze bez ikakvog kontakta s porodicom koju smo toliko voleli," tužne su reči ove majke, svekrve i bake.
"Nemam sreće sa snajom koja živi u kući koju smo sagradili suprug i ja. Moj sin ćuti da je ne uvredi, dok ja stalno trpim njene uvrede. Gleda me s prezirom, baca i prevrće sve moje stvari. Kuću smo prepisali na njega, a sada se osećam kao stranac u vlastitom domu. Neka rade šta žele, neka bacaju jednom kad me ne bude, nikako ne razumem zašto im se toliko žuri," piše nesrećna svekrva, pa dodaje:
“Koliko jada i tuge moram da trpim u ovoj nekad srećnoj kući? Kako su mladi ljudi postali toliko drski i nekulturni? Ćutim u svojoj sobi i ne pojavljujem se, a kamoli da tražim bilo šta od njih. Osećam se bespomoćno i odbačeno, a svaki dan prolazi u tuzi dok pokušavam da preživim u ovoj groznoj situaciji," izjadala se Slavica za "Moje vrijeme".
Na tu temu oglasila se i čitateljka Gordana koja skida kapu svima koji žive zasebno i ne prolaze kroz situacije u kojoj se našla Slađana.
"Ne znam za puno snaja koje vole svekrve. Ja svakako nisam jedna od njih. Svojoj sam snaji davala, pomagala joj i čuvala decu. Nikad nismo živeli zajedno, ali kad god dođem kod njih, uvek osećam da jedva čeka da odem. Ovakav odnos ostavlja gorak ukus, jer ljubav i poštovanje su temelj porodice, a toga kod nas nema," kazala je Gordana pa dodala:
"Snaja nas je udaljila, a mogli smo biti srećna porodica. Nadam se da će s vremenom shvatiti koliko je važno otvoreno razgovarati i raditi na zdravom odnosu. U svakom slučaju, ja ću nastaviti da tražim vlastiti mir i sreću, jer ih u ovim godinama zaslužujem," zaključila je Gordana.
Svoju tužnu priču podelila je i gospođa Ružica koja je takođe u neugodnoj situaciji.
"I meni i mom suprugu događaju se teške stvari sa snajom. Odvukla je sina od nas, do te ga je mere udaljila da uopšte ne komuniciraju s nama. Dvoje smo unučadi jedva uspeli da vidimo, a treće dete nismo nikad upoznali, čak mu ne znamo ni ime. Tužni smo zbog toga i osećamo se odbačeno i zaboravljeno. Dani prolaze bez ikakvog kontakta s porodicom koju smo toliko voleli," tužne su reči ove majke, svekrve i bake.
Autor: Marija Radić
