Svake godine, s prvim talasima vrućine, u kancelarijama nastaje pravi bojni front oko klima uređaja. Dok jedni strahuju da će ih prehlada pokositi, drugi se guše od vrućine i ne odustaju od uključenih klima. I jedni i drugi imaju svoje argumente, ali da bi svi bili zadovoljni, neophodno je pridržavati se određenih pravila.
Kada dnevne temperature prelaze 30 stepeni, prema rečima lekara, idealna temperatura u prostoriji je do 24 stepena, ali napominju i da razlika između spoljašnje i unutrašnje ne sme biti veća od 8 stepeni. Tokom letnjeg perioda, nažalost mnogi to ne poštuju, te dolazi do različitih zdravstvenih tegoba.
Kako kaže jedna Beograđanka, često je nezadovoljna kada njene kolege uključe sve moguće klime u prostoriji, a kako kaže, leden vazduh joj baš i ne prija.
"Rekla sam im - Neću da duva u mene, nađite drugo rešenje! Ne mogu da podnesem kad klima ide pravo u mene, a čim temperatura napolju pređe 25 stepeni, svi se hvataju za daljinski od klime. To maltretiranje sa klima uređajem bih svrstala u mobing", šali se na kraju ova Beograđanka.
Nikako znojavi i mokri ispod klime
Nepravilna upotreba klima uređaja zaista može da izazove različite zdravstvene probleme, posebno kod osetljivih osoba i osoba sa kardiovaskularnim bolestima. Pored srčanih tegoba, često se javljaju i ukočenost mišića lica, kao i bolovi u vratu, koji nastaju kada mišići na hladnom vazduhu postanu napeti, naročito ako su izloženi hladnom vazduhu dok su znojavi ili mokri.
Pa tako treba imati na umu da ispod klime nikako ne treba ići znojav ili mokar, jer postoji mogućnost da se ukočite.
Lekari posebno apeluju da prelaz iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba činiti naglo i savetuju da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja se ne hladi da bi se organizam adaptirao na nagli skok temperature.
Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš, doc. dr Tomislav Kostić kazao je ranije za "Blic" da ekstremne temperaturne razlike nisu dobre za kardiovaskularni sistem, čak i za zdrave osobe, a pogotovo za hronične bolesnike.
- Krvni sudovi reaguju i na hladno i na toplo, sakupljanjem i širenjem, znamo da niske temperature sakupljaju krvne sudove, a da se na toploti šire. Generalno, savetujemo da hronični bolesnici u periodu od 11 do 16 časova u letnjim mesecima ne izlaze bez preke potrebe, te će na taj način i izbeći temperaturne razlike. Iako varijacije utiču nepovoljno na hronične bolesnike, to nužno ne znači da ako neko ima problem sa srcem, ili kardiovaskularnim sistemom da će imati problem zbog temperaturnih razlika, ali svakako oprez se savetuje svima - objasnio je ranije dr Kostić.
Izlaganje hladnoći utiče i na metabolizam
Kako stručnjaci dalje pojašnjavaju, za funkcionisanje mišićima je potrebna toplota te im izlaganje rashladnim uređajima ne prijaju, a naročito ako velika razlika između spoljašnje i unutrašnje. Lekari preporučuju da ne treba praviti veliku temperaturnu razliku, a ukoliko pak dođe do ovakvih blokada ili ukočenosti, treba uzimati magnezijum i vitamine B grupe koji pozitivno deluju na rad nerava i mišića.
Lekari ističu da dugotrajno izlaganje hladnoći utiče na metabolizam - smanjenje prometa materija u mišićima jer je cirkulacija usporenija pa se i sve druge aktivnosti u mišiću, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije.
Ako klima uređaje ne koristimo kako treba, klimatizacija prostorija u kojima boravimo može da pogoršava efekte artritisa i neuritisa, a nepovoljno utiču na osobe koje već imaju probleme sa sinusima.
Kako rešiti problem u kolektivima
S obzirom na to da se tehnologija klima neprestano unapređuje, korisnici često nisu upoznati sa svim funkcijama koje daljinski upravljači nude. Većina zna samo za osnovne režime hlađenja i grejanja, ali dugmići kriju i dodatne opcije koje mogu značajno olakšati korišćenje, uštedeti energiju, ali i smanjiti konflikte u kolektivima.
Jedna od najkorisnijih funkcija je tajmer, koji omogućava precizno podešavanje trajanja rada klima i snage hlađenja ili grejanja. Jer koliko god da se neko buni što je "hladno" nije opcija ni da neko doživi toplotni udar.
Daljinski upravljač za klimu
Kako ističe serviser klima, tajmer može pomoći da se u prostoriji, posebno u kancelarijama, nađe zajednički kompromis oko temperature.
- Podesite koliko dugo klima treba da radi i na kojoj jačini, a uređaj će se automatski uključivati ili isključivati prema postavljenim parametrima - napominje.
Korišćenje tajmera je jednostavno – na daljinskom upravljaču potrebno je pronaći dugme "timer on" za uključivanje i "timer off" za isključivanje, zatim podesiti željeno vreme rada.
Ova funkcija ne samo da štedi energiju, već i sprečava nesporazume među kolegama oko upravljanja klimom.
Autor: D.B.
