Sarajevski atentat na Vidovdan 28. juna 1914. poslužio je Austrougarskoj monarhiji da ultimatumom Srbiji započne jedan od najkrvavijih ratova u svetskoj istoriji.
Gavrilo Principosuđen je za ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije u Sarajevu na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj. Neposredno pre toga, uoči samog čitanja presude, napisao je pismo.
Sarajevski atentat na Vidovdan 28. juna 1914. poslužio je Austrougarskoj monarhiji da ultimatumom Srbiji započne jedan od najkrvavijih ratova u svetskoj istoriji, koji je dugo bio pripreman. Austrougarska je 1878. okupirala, a 1908. protivpravno anektirala Bosnu i Hercegovinu, videći Balkansko poluostrvo kao jedini prostor za osvajanje i širenje teritorije i time direktno udarila na težnju Srba i drugih južnoslovenskih naroda da se oslobode strane okupacije. Turska tiranija zamenjena je austrougaskom.
Pred austrougarski sud u Sarajevu 12. oktobra izvedeno je 25 uglavnom mladih ljudi po optužbom za ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije.
Presuda je izrečena 28. oktobra 1914. godine kada je Evropa već bila u ratu. Činjenica da je Princip bio maloletan, spasila ga je od smrtne kazne. Osuđen je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj.
Neposredno pre toga, uoči samog čitanja presude, vidovdanski heroj Gavrilo Princip napisao je svoje poslednje pismo i uputio ga roditeljima. Zabeleženo je da je nastalo 25. oktobra 1914.
"Dragi Roditelji,
Prije svega Vas molim da mi oprostite na velikoj nesreći i žalosti, koju sam Vama nanio. Ja sam inače zdrav, no to ne znači ništa, da li sam bolestan ili mrtav - to mi je potpuno radi mene, svejedno - no meni je jedino žao Vas i cijeloga naroda, zbog nesreće koja ga je snašla. Meni i mojim nesrećnim drugovima već je rasprava svršena, a u četvrtak će nam se proglasiti osuda.
- Kakva će biti ne znam, ali bih najvolio da me na smrt osude.
Ne mogu Vam pisati o svojim duševnim mukama, no to Vam i ne treba znati. Kako sam rekao - oprostite mi i pomirite se sa tim da mene više nema, a ja Vas volim i ljubim iznad svega srca i duše. Gledajte na svaki način da Nikicu školujete.
Više ništa, nego bezbroj poljubaca Vama i svima koje poznam. Mnogo Vas voli i poštuje Vaš sin,
Gavrilo"
Autentičnost pisma nikada nije u potpunosti dokazana. Ono je objavljeno samo jednom i to u sarajevskoj "Večernjoj pošti".
Gavrilo Princip umro je u zatvoru od tuberkuloze kostiju 28. aprila 1918. godine, malo pred kraj Prvog svetskog rata.
Izmučen zatvorom i bolešću u kombinaciji sa batinama i konstantnim mučenjem, u poslednjim danima, sada već istorijska ličnost epskih razmera – Gavrilo Princip, čovek koji je ustao protiv tiranije moćnih, je na zidu iznad nekoliko dasaka koje su mu služile kao krevet krvlju zapisao još jednu strofu pesme svog života:
"Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašeći gospodu".
Autor: D.B.
