Nakon godina krize, srpsko mlekarstvo konačno beleži prve znake oporavka. Kako tvrde proizvođači, situacija se stabilizuje, a sve zahvaljujući stimulativnim merama države i pritisku udruženja.
Premije po litru mleka, subvencije po kravi i dodatni podsticaji za junice već daju prve rezultate, dok istovremeno proizvođači očekuju da i mlekare počnu da igraju poštenije, bez ulaganja profita u poslove nevezane za mlečnu industriju.
– Nema više viška mleka! Naprotiv, potražnja raste, a otkupne cene još ne prate troškove proizvodnje, kaže Goran Vasić, predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga.
Trenutne cene sirovog mleka kreću se od 35 do 60 dinara po litru, što je, prema Vasiću, nedovoljno isplativo za domaća gazdinstva. On očekuje da do jeseni cene porastu na minimum 55–60 dinara, kako bi domaći proizvođači mogli da opstanu.
Primer uspešnog gazdinstva je i Sonja Radman iz Kovilja, koja sa porodicom ima 20 krava i prodaje mleko na pijacama, gde ostvaruje veću zaradu nego otkupom u mlekarama.
– Na pijaci je napornije, ali mušterije su zadovoljne, a mi možemo da preživimo, kaže Sonja.
Nefer konkurencija – gotova priča?
Poljoprivrednici posebno pozdravljaju nove mere Ministarstva poljoprivrede koje regulišu deklarisanje biljnih masti u mlečnim proizvodima. Korišćenje palminog ulja u proizvodnji je sada pod lupom, a sirevi od 100% mleka konačno dobijaju fer šansu na tržištu.
Ove mere, kažu farmeri, nisu samo kozmetičke, već ozbiljno doprinose zaštiti domaće proizvodnje i interesa potrošača.
Sa oko 150.000–170.000 krava u zemlji, Srbija još ima mnogo prostora za rast. Državne mere bi trebalo da pomognu da se broj grla poveća i da domaće mleko postane konkurentno čak i na evropskom tržištu.
Autor: Dalibor Stankov
