Pašalić je, u saopštenju, istakao da su u mnogim zemljama, uprkos zabrani, deca i dalje prisiljena da rade najteže fizičke poslove, a da je više od 200 miliona dece u svetu, uključujući i našu državu, izložen je najgorim oblicima dečjeg rada i to u uslovima koji su štetni i opasni po njih, što za posledicu ima da veliki broj dece umre zbog nesreće na radu.

Toj deci je, podvukao je, uskraćeno adekvatno obrazovanje, zdravlje, a nemaju pristup uslugama socijalne zaštite i zaštite od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije.

- Život u siromaštvu i socijalnoj isključenosti dece koja žive i rade na ulici su pokazatelji da država nije svoj deci, bez razlike, obezbedila jednake egzistencijalne uslove - naveo je ombudsman.

Dodao je da su ta deca najčešće izolovana, diskriminisana, vidljiva na ulici i samim tim pod većim rizikom da budu izložena višestrukom nasilju i zloupotrebama i podsetio da je to ocena koju je ponovio u više svojih izveštaja.

Ukazao je i da Zakon o javnom redu i miru ne prepoznaje decu koja su gurnuta u dečje prosjačenje, dečju prostituciju i najgore oblike dečjeg rada kao žrtve zlostavljanja i iskorišćavanja, već ih tretira kao počinioce prekršaja i propisuje njihovu odgovornost ukoliko su dostigli uzrast prekršajne odgovornosti.

- Svetski dan borbe protiv izrabljivanja dečijeg rada je podsetnik na nepravedan položaj dece koja su izložena najgorim oblicima rada s ciljem podizanja svesti, ali i podsticanja aktivnosti za suzbijanje svakog oblika izrabljivanja dece - zaključi je Pašalić.