Ko su oni, da li je šamanizam sekta i koji je njen cilj, na koji način vrbuju buduće članove i zbog čega im se pridružuje sve veći broj intelektualaca i u našoj zemlji?, na ta pitanja odgovaraju naši najpoznatiji sektolozi Slađan Mijaljević i Mile Imerovski i psihijatar profesor doktor Jovan Marić.

Mijaljević je rekao da posteje tehnike, metode, obredi, rituali koji su zaista opskurni, koji su toliko daleko od nas, od ove naše civilizacije i dostignuća naše civilizacije od 21 veka.

- Neki ljudi sebi dozvoljavaju da prelete, ne znam, deset, petnaest hiljada kilometara, da odu u neku prašumu i da tamo traže spoznaju svoje ličnosti u pedesetim, šezdesetim godinama života sa nekim čovekom koji je živeo u 10 kvadratnih kilometara i koji živi na granici između kamenog i bronzanog doba. Sami šamani se bave prizivanjem, izazivanjem ili misle da vladaju određenim duhovima, ili pokušavaju ili uspevaju da kontrolišu određene duhove ili demone. Prodaju tu svoju priču, jer ništa drugo i ne znaju. Njihovo dostignuće je na tom nivou. Ovi naši ljudi koji su sve mogli da čuju, da vide, pročitaju, a naročito intelektualci, sebi dozvoljavaju da se spusti na svoj nivo – rekao je Mijaljević i dodaje da oni dobiju par smućkanih biljaka koje su neki šamani žvakali i pljuvali u posudu.

- Oni su to i gnječili, došlo je do neke fermentacije i sad te neke biljke kojre izazivaju halucinacije čovek to popije, malo izađe iz stanja prosečne svesti i kaže doživeo sam ovo, doživeo sam ono... Mislim takvih vračeva i šamana imate ovde kod nas koliko hoćete. Ako je nekome stalo do neke halucinacija ne mora da ide čak do Južne Amerike, može to i ovde da doživi.

Imerovski navodi da šamanizam pripada nekom davno prošlom vremenu – paleolitu i mlađem neolitu.

- To je jedna pojednostavljena vrsta religioznosti koja ceo svet sagledava ispunjenog duhovima koji vladaju ovim svetom. Ti duhovi su najčešće umrli preci raznih ljudi, umrli su, ali povezani sa živima koji iz nekih raznoraznih razloga žele da imaju neku komunikaciju. Šaman je posrednik između sveta umrlih i tog živog koji se zanima. Svi šamani su patološki bolesni ljudi. Oni privlače pažnju svojom neobičnošću. Instiktom za preživljavanje privlače labilne ljude i ljude koji su skloni raznoraznim avanturizmima – rekao je Imerovski.

Marić ističe da kada uđete u deo toga postajete pod nekim uticajem „viših sila”.

- I naravno neće svako tamo da ode na seansu kod šamana. Onaj koji ide na tu seansu i taj šaman je malo u nekim svojim mesijanski sumanutim idejama. A i ovaj koji ode tamo i njemu radi taj crv ko sam, šta sam, pitanje vrednosnog sistema, kako treba živeti, otkud ovakva pravila života i tako dalje. I on tamo kada ode još dobije neku drogicu, nešto žvaće tamo razne neke stvari i on upada u takozvanu šamansku ekstazu. Najpodložniji su, a to se nekada zvalo ispiranje mozga, su mladi ljudi adolescenti. Međutim, stariji ljudi mogu da idu tamo zato što ih zanima. Starije ljude zanima ono, zemaljski život da se približava doba smrti otprilike i ta komunikacija sa duhovima sa svojim bližnjima s jedne strane i s druge strane stariji ljudi odavno postavljaju pitanje: Šta je smisao života? Zašto ja živim? Zašto su ovaka pravila? Mogu ja nešto da promenim? Možda nije kasno? I u krajnjoj liniji postoji nešto što se zove radoznalost. Radoznalost je po mom shvatanju divna ljudska osobina. Samo treba se umiriti u toj radoznalosti. Ja volim jednu rečenicu i u savetu za starije uvek dajem savete da ako izgubite radoznalost, izgubili ste mladost. Vredi biti radoznao, ali tu do nekog stepena sa kritičkim osvrtom – kazao je Marić.