Od kada postoji institucija zaštitnika građana u Srbiiji, 10 odsto svih pritužbi odnosi se na rad sudova, izjavio je ombudsman Zoran Pašalić i dodao da se građani ne žale na presude, već na dužinu trajanja postupka, zloupotrebu procesnih radnji i neizvršenje sudskih odluka.
- Moj posao je da brinem o pravima građana i zato sam predložio da se ovlašćenja zastitnika građana prošire na mogućnost da on kontroliše sud u ove tri oblasti, ne mešajući se, naravno, u pojedinačne sudske odluke. Međutim, svi su na to rekli da zaštitnik pokušava da naruši nezavisnost sudstva. U svim zemljama bivše Jugoslavije najmanje ingerencije nad kontrolom sudova ima ombudsman u Srbiji - rekao je Pašalić u intervjuu za današnje "Večernje novosti".
On kaže da, kada se govori o ustavnim amandmanima, uglavnom se priča o nezavisnosti sudstva i stavu Venecijanske komisije, a niko ne govori o građanima i zaštiti njihovih prava.
- Ideja nam je da budući zakon o zaštitniku građana predvidi da, ukoliko se neko požali na dužinu trajanja postupka, zloupotrebu procesnih radnji, ili neizvršavanje presuda, ombudsman može da zatraži objašnjenje i da preporukom naloži da propusti budu otklonjeni - dodaje Pašalić.
Na pitanje u kojoj meri su osnovane primedbe sudija i tužilaca na ustavne amandmane, on odgovara:
- U razmatranju nezavisnosti suda prema politici zanemarili smo unutrašnju nezavisnost, odnosno slobodu sudije da prema svom sudijskom uverenju presuđuje. Nezavisnost nije samo od zakonodavne i izvršne vlasti, već i od bilo kojeg spoljnog uticaja - od medija, pojedinaca ili interesnih grupa. Uslov samostalnosti i nezavisnosti sudstva je i karakter sudije, čvrstina da se odupre svakom iskušenju kada donosi odluku -
