Zoran Luković, član Evropske federacije za praćenje rada sekti, rekao je postoje sekte, alternativni duhovni pravci, koje ljudi prepoznaju i koji vrbuju na trgovima, ispred škole, crkve, a da je opasnost u novim duhovnim pravcima.
- Opasnost je u novim duhovnim pravcima čija taktika je drugačija. Sekte koje su devedesetih godina bile suprotstavljene tradicionalnim religijskim zajednicama i pravcima danas su ušle u naše pore društva i naše duhovne sfere. Oni više, na primer, ne napadaju pravoslavlje, nego nam pomažu da budemo „bolji pravoslavci“ - kazao je Luković u emisji Pravac, autora i voditelja Ivane Majstorović.
On dodaje da postoje stvari koje se vezuju za kratke kurseve i koji se bave osposobljavanjem sledbenika da oni sutra budu nosioci alternativne duhovnosti.
- Jedna od karakteristika tih novih alternativnih duhovnih pravaca je u tome što postojeće prakse koriste u svoje svrhe i preokreću svojim učenjem ono što se daje kao neka vrsta pomoći - objašnjava Luković.
On napominje da su deca najrizičnija grupa i da roditelji treba da budu obrazovani za svoje roditeljstvo.
Luković upozorava da hiljade ljudi nudi svoju pomoć van nauke, zakona i bez Blagoslova.
Aleksandar Stričević, koji je bio žrtva sekte, rekao je da je sa pripadnicima sekte stupio u kontakt kada je imao 12 godina.
- Sekte su u poslednje vreme promenile svoj pristup, a ja sam se na neki način našao u fazi testiranja tog pristupa. Kada sam imao 12 godina, sa pripadnicima sekte sam stupio preko čet soba. U to vreme nije bilo društvenih mreža u sadašnjem obliku, ali postojali su kanali gde su se ljudi okupljali, pričali o raznim temama - izjavio je Stričević.
Stričević kaže da su se tu uglavnom nalazili mladi ljudi, tinejdžeri, deca.
- U nekom trenutku sam naleteo na čoveka koji mi je delovao zanimljivo, nastavili smo da pričamo. Ti razgovori su se dešavali nedeljama, isti ljudi su se okupljali, pričali smo o životnim temama. Dobio sam neko neverovatno poverenje u tog čoveka, iako nisam znao ko je - rekao je Stričević.
Kako dodaje, ta osoba bila je za njega bila slovo na ekranu.
- U to vreme sam se suočavao sa previše toga za jedno dete od 12 godina, gubitkom drage osobe iz porodice, zadesila nas je tada ta porodična tragedija. Nedostatak komunikacije i bol kroz koju sam prolazilo me je na neki način naterao da moram nekome da se poverim - ispričao je Stričević..