Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog Đorđa, a Đurđevdan je jedna od najčešćih slava koje se svetkuju u Srbiji.

Legendi o svetom Đorđu prethodi priča o njegovom životu. Naime, Sveti Đorđe ili Sveti Georgije, rođen je u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Kad mu je otac poginuo, s majkom se preselio u Palestinu, na njeno porodično imanje, gde je stekao visoko obrazovanje.

Kult svetog Đorđa začet je ubrzo posle njegove pogibije. Na mestu gde se nalazio njegov grob u Lidiji, za vreme vladavine cara Konstantina (306–337) podignut je hram posvećen njemu. U tu crkvu su prilikom osvećenja uz Nikomidije prenete mošti svetog Đorđa. Uspomena na taj dan praznuje se 16. novembra kao Đurđic.

Narod na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na “đurđevdanski uranak”, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke.

Spavalice, ovo je loša vest za vas! Na Đurđevdan treba poraniti i ne valja spavati preko dana. Ako to uradite, rizikujete da vas glava boli preko cele godine. Ipak, narod je i za ovo smislio lek. Ako vam se već desi da danas zadremate, onda na Markovdan treba “spavati na istom mestu”.