Černobiljske divlje svinje su predmet dugotrajne naučne misterije. Dok je radioaktivnost jelena u tom regionu očekivano opala tokom decenija, divlje svinje su ostale iznenađujuće radioaktivne, piše IFL Science.
Ispostavlja se da ove ukrajinske svinje nisu ozračene samo katastrofom iz 1986, već i testiranjem atomskog oružja tokom 1960-ih.
Radioaktivnu zagonetku su 2023. rešili naučnici sa Bečkog univerziteta i Univerziteta Lajbnic u Hanoveru, koji su pronašli poreklo radioaktivnosti pomoću najsavremenijih merenja.
Černobiljska katastrofa iz 1986. oslobodila je znatne količine cezijuma-137, radioaktivnog izotopa sa poluraspadom od malo više od 30 godina. Pošto je više od tri decenije prošlo od tog incidenta, bilo bi očekivano da su nivoi izotopa opali barem 50%.
Međutim, takav pad nije viđen u slučaju mesa divljih svinja; nivoi radijacije bili su gotovo konstantni tokom proteklih 30 godina.
Pomoću preciznijih merenja, istraživači su videli da drugi, sličan izotop ima uticaj na divlje svinje u Nemačkoj: cezijum-135, koji ima mnogo duže vreme poluraspada.
Foto: Foto/Rina
Iako su istraživači posmatrali cezijum-135 kod bavarskih divljih svinja, kažu da se nalazi mogu primeniti i na slučaj Černobilja: divlje svinje bi još mogle biti pune cezijuma-135, pa stoga njihovo meso i dalje proizvodi visoke nivoe radioaktivnosti.
Međutim, ovo dovodi do pitanja zašto su divlje svinje pogođene, a jeleni i druge životinje izgleda nisu.
To najverovatnije ima veze s tim što divlje svinje jedu gljive koje se nalaze 20-40 centimetara ispod zemlje. Cezijum se širi u tlu vrlo sporo, tako da podzemni tartufi tek sad apsorbuju cezijum oslobođen u černobiljskom incidentu. Istovremeno su te gljive još pune izotopa cezijuma od testiranja nuklearnog oružja tokom hladnog rata.
Zbog ove duple doze spore radijacije, nivoi kontaminacije kod divljih svinja ostali su relativno konstantni decenijama, dok su druge životinje Černobilja uspele da se oporave – i čak napreduju.
„Naš rad pokazuje koliko komplikovane interakcije u prirodnim ekosistemima mogu biti, ali takođe da se rešenje tih zagonetki može naći ako su merenja dovoljno precizna“, kažu naučnici.
