Govoreći o samom ulasku u crkvu, postojala su podeljena mišljenja jer se verovalo da je žena tada "nečista".
Godinama se verovalo da ženske osobe ne bi trebalo da idu u crkvu tokom trajanja menstrualnog ciklusa, pa čak i da im je to strogo zabranjeno. Iako je ovo prirodna pojava kroz koju prolaze sve žene širom sveta, mnogima nije bio jasan razlog ovakvih zabrana.
Patrijahr Pavle se u svojoj knjizi "Post i Sveto pričešće u Pravoslavnoj Crkvi" bavio čak i temom da li žene tokom trajanja ciklusa smeju da se pričešćuju tokom posta. I oko ovog pitanja decenijama se vodila žustra polemika:
"Kako savremena higijenska sredstva mogu da spreče da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, smatram da i sa te strane nema smetnje da žena za vreme mesečnog pranja, uz potrebnu obazrivost i preduzete higijenske mere može dolaziti u crkvu, celivati ikone, primiti naforu i osvećenu vodicu, kao i učestvovati u pojanju. Pričestiti se u tom stanju, ili nekrštena krstiti se, ne bi mogla. No, u smrtnoj bolesti može se i pričestiti i krstiti. Posle porođaja, u pogledu potreba molitava za dolazak u crkvu i ucrkovljenja deteta treba se i dalje držati propisa Trebnika", zapisao je Patrijarh Pavle.
Govoreći o samom ulasku u crkvu, postojala su podeljena mišljenja jer se verovalo da je žena tada "nečista".
"Mišljenje crkve je podeljeno, ali Sveti Grigorije Veliki je govorio da ženi ne treba braniti da uđe u crkvu tokom menstrualnog perioda jer to nije nešto što dolazi od nje same, nego jednostavno pripada njenoj prirodi. Bilo je zabranjeno ženi ući u crkvu zbog praktičnih razloga. Nisu postojali ulošci, pa su se plašili da krv ne isprlja crkveni pod ", govorio je otac Jovan svojevremeno za Telegraf.
Autor: Dubravka Bošković
