Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je rekao da plamen koji je prožderao 6. aprila 1941. godine sve što je srpska kultura do tada stvorila i plamen koji je nedaleko odatle uništio mošti Svetog Save treba da osvetle srpsku sudbinu i poziciju u istoriji, da budu opomena i naravoučenije.

On je podsetio da je Borhes raj zamišljao kao biblioteku, ali pomenuo da postoji i pakao i tu će se naći svi oni koji su bombardovali Beograd i biblioteku 1941, ali i oni koji su ga tri godine kasnije ponovo zasuli bombama i pogodili na Uskrs 1944. porodilište u Krunskoj.

- Očekujem i nadam se da će u tom ambijentu punom sumpora naći i oni koji su za sličnim alatom posegli 1999. godine i svi oni koji za takvim alatima posežu, silni i moćni protiv manjih, nemoćnih i slabih, posebno oni koji napađu kulturu, identitet i samo jezgro postojanja jednog naroda - rekao je Vukosavljević.

Ministar je ukazao na značaj Narodne biblioteke i rekao da će nastojati da poboljšaju uslove rada te institucije, pomenuvši depo kao najvažnije pitanje koje treba rešiti uz ocenu da su bibliotekari "najbolji deo srpske kulture".

Profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu dr Zoran Paunović osvrnuo se na "sistematsko i temeljno razaranje Beograda" i istakao da je Jozef Gebels znao, a na to ga je podsetio i njegov šef - Hitler, da takvo razaranje kao jedan od glavnih ciljeva mora imati najvredniju riznicu kulturnog nasleđa, jedan od živih simbola srpskog nacionalnog identiteta - Narodnu biblioteku Srbije.

U pepeo je pretvoreno više od 1.300 rukopisnih knjiga, više od 100 knjiga napisanih rukom na pergamentu, među njima najstarija Tipik Svetog Save Jerusalimskog iz 1319, "Slovo ljubve" despota Stefana Lazarevića, dva rukopisa Konstantina Filozofa, Dušanov zakonik iz 17. veka, u plamenu je nestala i lična biblioteka Vuka Karadžića, rukopisi Sremčeve "Zone Zamfirove" i priče Bore Stankovića i mnogi samo u jednom primerku ovaploćeni simboli i spomenici srpske književnosti i kulture.

- Kada stradaju ljudi, ponekad iza njih ostaju knjige, ali kada stradaju knjige, neizbežno sa njima stradaju i ljudi, koji su ih stvorili, o kojima je pisano, koji su ih čitali ili ih nikada neće citati. Zato čuvajmo knjige, jer one čuvaju nas - istakao je Paunović.

Profesor dr Mirjana Stefanović nadahnuto je govorila o Orfelinu, "koji je svo duhovno blago stavljao široke ruke pred srpskog čitaoca, i njegovoj pesničkoj knjizi "Goresni plač".

Ona je podsetila da je jedini poznati primerak "Goresnog plača", izdatog 1761. u Beču u štampariji Dimitrija Teodosija, bio pohrabnjen u Narodnoj biblioteci i uništen "kako samo mržnja i mrak u krvi mogu da spale knjigu, odlično znajući da time pokušavaju da zatru srpski nacionalni identitet", da bi se Orfelinova knjiga posle 77 godina vratila u nacioanlnu biblioteku otkupljena od bečkog antikvara Norberta Donhofera.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković predstavio je rezultate ostvarene u protekloj godini, navevši da je novoustanovljeni proces rada na reviziji knjižnog fonda prošle godine ovaploćen u preko 133.000 zapisa, a fond je prinovljen sa 112.000 jedinica građe.

U razmenu ili na poklon, za oko 250 stranih biblioteka i biblioteka Srba u dijaspori, poslato je 40.000 knjiga i časopisa, a fond 132 domaće biblioteke obogaćen je, naporom Narodne biblioteke Srbije, za 20.000 naslova.

Konzervirano je i restaurirano više od 15.000 listova stare i retke bibliotečke građe i preko 1.000 jedinica neknjižne građe, uključujući u zbirku i fond manastira Hilandara.

Renovirano je odeljenje konzervacije i postavljena nova rasveta, kupovinom profesionalnog skenera Narodna biblioteka pojačala je svoje kapacitete za digitalizaciju, osnovana je međunarodna književna kolonija, otvoren Centar slovenskih kultura, otkupljena dragocena Orfelinova knjiga i vraćena na mesto kojem pripada. Pored "Goresnog plača", u holu ispred Centralne čitaonice izložena su originalna izdanja svih Orfelinovih dela iz fonda NBS-a.