Kršteni kum u pravoslavlju ima veoma važnu ulogu - postaje duhovni roditelj detetu koje krštava i preuzima obavezu da ga duhovno vodi, kao i da mu pomaže - kako u samoj veri, tako i u životu uopšte.
Takozvana stara kumstva su, nažalost, u većem delu Srbije zamrla, pa sve više odraslih koji žele da se krste za kuma biraju najboljeg prijatelja ili prijateljicu ili im poveravaju krštenje svoje dece.Takav izbor, smatraju sveštenici, nije dobar, i to iz više razloga.
"Bog na nebu, na zemlji kum" stara je narodna izreka koja dovoljno slikovito govori o važnosti kuma na našim prostorima. Posle roditelja i članova najuže porodice, kum je najvažnija osoba u životu deteta. Tokom krštenja, on se odriče đavola i ispoveda veru u ime deteta ukoliko je ono malo. Takođe, kumstvo stvara trajnu vezu između dve porodice; kum se poštuje kao član porodice. U poslednje vreme sve češće je običaj da se za kuma uzima najbolji prijatelj, međutim, sada upokojeni otac Dušan Kolundžić jednom prikom je objasnio da to ne sme da bude kriterijum.
- Da bi neko bio kum, nije dovoljno da je sam kršten i nominalno pripada pravoslavnoj veri, nego da je ličnost od poverenja, čistog života i zrelog doba. Prema ovakvom značaju kumstva, razumljivo je zašto se Crkva borila protiv sujevernog običaja, poznatog i iz narodnih pesama, da roditelji kojima se deca ne drže, polažu novorođenče na raskršće, pa ko prvi naiđe da ga uzme za kuma - isticao je otac Dušan, pa podsetio i na reči Svetog Simeona Solunskog da "treba paziti da vosprijemnici budu pobožni i gotovo učitelji vere“.
Duhovno i krvno srodstvo ne sme da se prepliće
Pored ovih osobina kuma, patrijarh Pavle navodi, kaže, i da kumovi ne mogu biti "ni oni koji sami imaju nekrštenu decu, jer ako krštenjem ne žele spasenje svom detetu, kako u tome mogu učestvovati i pomagati tuđem“.
- Naš narod je, od samog početka primanja hrišćanstva, veoma cenio kumstvo i za kumove svojoj deci birao čestite i poštene ljude, osvedočene hrišćane. Kumovanjem na krštenju ulazi se i u duhovno srodstvo, koje počinje od kuma, kumčeta i kumčetovih roditelja, i ide sve do sedmog stepena, kao i krvno srodstvo. Zato i nije, u našem narodu, uobičajeno da kumuju bliži srodnici, da ne bi dolazilo do preplitanja duhovnog i krvnog srodstva. Kumstvo je u našem narodu u izuzetnom poštovanju. Razume se da ovo izuzetno poštovanje i čast koji se ukazuju kumu, proizilaze iz ozbiljnih obaveza koje kum prima na sebe u toku čina krštenja - rekao je otac Dušan.
Ne mešajte kumstvo i prijateljstvo
On je podsetio da se ranije za kuma uzimao najčasniji čovek u selu, kako bi bio dobar duhovni vođa svom kumčetu, međutim, zbog modernog stila života (seobe u grad, inostranstvo) i ovo je promenjeno, pa je sad običaj da se za kumove deci uzimaju najbolji prijatelji.
- U savremenim okolnostima kumovi su često i razdvojeni, pa takvo kumstvo često ne može da odgovori svojoj najznačajnijoj nameni: da kum bude učitelj života i veroučitelj svome kumčetu, da pazi na njegovo i fizičko i moralno uzrastanje, a ne da ga jednom ili dva puta u godini daruje igračkama i slatkišima. Ne treba mešati kumstvo i prijateljstvo. Mnogi su pogrešili kad su najboljeg prijatelja uzeli i za detinjeg kuma. Prijateljstvo nije što i kumstvo. Sa prijateljem se možeš viđati svaki dan, možeš se sa njim i sporečkati, a često dođe i do raskida prijateljstva. Sa kumom se ne može tako postupati. Kum treba da bude blizu, da bi mogao pratiti život kumčeta, ali ipak ne suviše blizu, da ne postane "običan“ - rekao je otac Dušan i dodao:
- Poseta kuma kumovskoj familiji i kumčetu treba uvek da bude izuzetna, jer u kuću ne dolazi običan gost ili komšija, već duhovni roditelj deteta.
Autor: Iva Besarabić
