Glavni izvor za bogaćenje srpskog narodnog jezika bile su reči slovenskog porekla.
Srpski je izuzetno bogat i raznolik jezk. Raskoš našeg jezika ogleda se i u bogatstvu leksike i fraza, u izražajnim mogućnostima, brojnim dijalektima i naravno u dugoj istoriji tokom koje se razvijao. Deo te vredne riznice su i mnoge reči koje su preuzete iz drugih jezika. Međutim, postoje i srpske reči koje na kraju, i pored pokušaja, nisu ušle u upotrebu.
Instagram stranica "Poreklo reči" objasnila je tekao proces stvaranja srpskih reči za stranu terminologiju:
"Godine 1842. postojala je inicijativa Društva srpske slovesnosti (pretka SANU) da stvori srpsku terminologiju za razne grane društvenog i naučnog života. Rad članova Društva kritikovao je između ostalih i Vuk Karadžić optužujući ih da ne znaju svoj jezik, niti hoće da ga uče i ismevao je njihovo obrazovanje stečeno u inostranstvu. Zahvaljujući ovom Društvu, danas imamo reči: bezuslovno, brakolomac, sazvežđe, prinuda, sukob, priraštaj... Ipak, neke nisu prihvaćene, a umesto njih se i danas koristi strana reč. Glavni izvor za bogaćenje srpskog narodnog jezika bile su reči slovenskog porekla. Nažalost, kritike su dovele do prekida rada već 1847. Danas ne postoji sistematski plan kako da se srpska leksika popuni".
Na ovoj stranici naveli su i neke od reči koje nisu uspele da uđu u svakodnevnu upotrebu.
Sistem za računanje vremena, poznat kao kalendar, imao je i srpsku alternativu – "mesecoslov", ili "mesečnik". Danas vam nijedna banka neće odobriti nešto što bi se zvalo "povera", ali hoće kredit.
Termin "glasoudar" bio je predviđen da zameni reč akcenat, a ekvivalentno bi postalo "ravnovredno". "Samrtna borba" trebalo je da zameni agoniju, što zvuči logično, međutim da li biste ikad pogodili da je "izudija" znači anatomija?
Za autopsiju je bila predložena reč "samogled", antropologija je mogla da bude "čovekoslovije", a arheologija bi postala "drevnostrnica". Za filozofiju je bio predložen naziv "mudroslovije", za apoteku "lekarnica" (ovaj naziv se danas redovno koristi u Hrvatskoj) ili "lekovnica", a za apatiju – "bezčuvstvije".
Da su predložene reči usvojene, danas bi apriori, atribut preuzet iz latinskog jezika koji se koristi za prihvatanje nekog stanovišta ili zaključka na osnovu pretpostavki, glasio "umoizvorno". I latinski termin aposteriori, koji označava znanja izvedena iz iskustva ili opservacije, imao bi srpsku verziju – "čuvstvoizvorno".
Anticipacija bi bila "predprijem", atentat – "pokušaj zločinstva", auditorijum – "slušalište", a balada – "skaskopev".
Da je usvojena terminologija Društva srpske slovesnosti, sada ne bismo išli na balet, već na "veštoples", i ne bismo išli u banku, već u "novčaru". Za sistem bismo koristili reč "redostav", diplomatija bi bila "veštozbor", a era ili epoha – "letobroj". Atom bi, takođe, imao drugačiji naziv – "nedelimak", dok bismo akord zvali "glasoslog".
Autor: D.B.
