Istinita priča Elize Donitorn iz Sidneja, žene koju je mladoženja ostavio pred oltarom, bila je inspiracija za gospođicu Hevišam iz "Velikih očekivanja".
Veruje se da je Čarls Dikens, jedan od najznačajnijih britanskih pisaca viktorijanskog doba, inspiraciju za lik gospođice Hevišam iz romana "Velika očekivanja" pronašao u stvarnoj, tragičnoj priči Elize Emili Donitorn, usamljenice iz australijskog predgrađa Kamperdaun u Sidneju.
Prema predanjima, Dikens je o Elizinoj sudbini saznao preko svoje prijateljice Kerolajn Čizom, koja je bila komšinica porodice Donitorn.
Godine 1836, bivši sudija Istočnoindijske kompanije i upravnik kovnice novca, Džejms Donitorn, povukao se iz službe i sa desetogodišnjom ćerkom Elizom preselio se u Njuton, naselje u Sidneju. Kupio je Kamperdaun Lodž, elegantnu džordžijansku vilu u ulici King, nazvanu u čast pobede lorda Nelsona kod Kamperdauna.
Džejms Donitorn bio je ambiciozan i uspešan investitor, naročito u oblasti nekretnina u Viktoriji, Južnoj Australiji i Novom Južnom Velsu.
Tragedije u Indiji i Elizino odbijanje dogovorenih brakova
Pre dolaska u Australiju, porodicu Donitorn pogodila je epidemija kolere u Kalkuti 1832. godine, kada su Elizine dve sestre preminule, a ubrzo nakon njih i njena majka Sara, čiji je uzrok smrti na nadgrobnom spomeniku zabeležen kao „slomljeno srce“.
Otac je od 1845. do 1848. pokušavao da Elizu uda za sinove svojih kolega iz Indije, ali je ona tvrdoglavo odbijala svaki dogovoreni brak, odlučna da će se udati isključivo iz ljubavi.
Foto: Pixabay.com
Ljubav u tajnosti i otac koji je pokušavao da je zaustavi
Eliza je utočište pronašla u anglikanskoj crkvi Svetog Stefana, gde je upoznala mladog službenika brodarske kompanije, Džordža Katbertsona. Zaljubili su se, ali su, zbog klasnih razlika, vezu krili - viđali su se tajno među grobovima Kamperdaun groblja.
Kada je njen otac saznao za vezu, zabranio joj je da viđa Džordža. Eliza ga nije poslušala i svaki put kada bi otac bio odsutan, slala je slugu da pozove Džordža na susret.
U jednom trenutku, otac je promenio taktiku - dao je prividni pristanak na udvaranje, verujući da će time raskrinkati Džordža kao neodgovarajućeg partnera. Ali plan mu je propao. Par je dogovorio venčanje, a Donitorn je postavio uslov da Džordž napusti posao i živi sa Elizom u Kamperdaun Lodžu, uz džeparac.
Dan koji je zapečatio Elizin život
Na dan venčanja, ulica King bila je puna znatiželjnika, očekujući dolazak mladoženje. No, Džordž nikada nije došao. Svi gosti su se razišli, a Eliza je naredila da se venčana svečanost ne dira. Stolovi su ostali netaknuti, haljina u ormanu, i - srce slomljeno.
Kao da to nije bilo dovoljno, Eliza je otkrila da je trudna. Devojčica po imenu Ana odmah je data na čuvanje služavki Ani Keli da bi se izbegao skandal. Kasnije je Elizi rečeno da je dete umrlo pri porođaju, što je dodatno pogoršalo njeno psihičko stanje.
Nikada više nije izašla iz kuće.
Nakon očeve smrti 1852. godine, Eliza je nasledila imanje i postala povučena samotnjakinja, čije su zastore zauvek bile spuštene. Odbijala je sve pozive brata Edvarda da dođe u Englesku.
Kapije Kamperdaun Lodža bile su uvek odškrinute, jer je Eliza verovala da će se Džordž jednog dana vratiti. Na vratima je držala vezanog mastifa, koji je trebalo da odbije uljeze.
Godinama se spekulisalo da je Džordž ili potkupljen, ili likvidiran. Neki veruju da se nastanio u Indiji i da je tamo umro 1858. godine tokom pobune.
Foto: Pixabay.com
Moguća inspiracija za gospođicu Hevišam
Lik gospođice Hevišam, žene koja ostaje u venčanici i sa stolom punim hrane, pojavljuje se u romanu "Velika očekivanja" iz 1861. godine - dok je Eliza još bila živa. Smatra se da je Dikens čuo njenu priču preko Kerolajn Čizom, koja je provela dosta vremena s Elizom pre nesrećnog venčanja.
Eliza Donitorn preminula je 20. maja 1886. u 60. godini života, od srčanih problema. Mnogi veruju da je zapravo umrla od slomljenog srca, baš kao i njena majka.
Sahranjena je pored oca na Kamperdaun groblju, nedaleko od mesta gde je možda doživela svoj prvi poljubac sa Džordžom. Tek 30 godina nakon venčanja koje nikada nije održano, ostaci svečane trpeze uklonjeni su iz trpezarije.
Autor: A.A.
