Vukosavljević je naglasio da Stanojevićev projekat na višeslojan način odgovara ovogodišnjem sloganu Bijenala “Slobodan prostor” (Free Space), kako su to definisale umetničke direktorke Ivon Farel i Šeli Maknamara.

Paviljon Srbije na ovoj manifestaciji predstavlja, kako je primetio ministar, iskorak u prostor u kome se kroz arhitektonsku simboliku vodi dijalog između unutrašnjeg ličnog prostora autora sa prostorom objekta Seoske škole za filozofiju arhitekture Bogdana Bogdanovića u Malom Popoviću.

- Umetnički koncept u središte rada stavlja pojam prostora, psihološkog, metafizičkog, nadrealnog i stvarnog, a redefinisani pojmovi “sloboda” i “škola” ukazuju na višeznačnost ovog odnosa koji je utkan u umetnički narativ. Prostor je sloboda, a sloboda je process - naglasio je Vukosavljević.

Od Prve internacionalne izložbe u Veneciji 1895. godine, a potom i prvog međunarodnog Arhitektonskog bijenala 1980. godine, osvajanje prostora, odvija se paralelno sa osvajanjem slobode, jer ovi procesi neminovno idu uporedo, bilo da je reč o kulturi, umetnosti, politici ili ličnom prostoru autora, zapazio je Vukosavljević.

Pojam prostora i slobode govori, kako naglašava, i o granicama i njihovom prevazilaženju, kao što u svojoj biti čini osnov svake umetnosti, te i arhitekture.

- Arhitektura pruža viziju slobodnog prostora i već osvojene slobode. Ona je stoga, istovremeno, kritički pogled na prošlo, ali i na vreme koje je tek dolazi - rekao je Vukosavljević.

Ministar je ukazao na istraživanje slobode umetnika, slobode stvaralaštva, u kakvim se urbanističkim i arhitektonskim okolnostima živi i koliko je lična inicijativa umetnika važna kao svetionik u prostoru da širi ideje i okuplja ljude oko sebe, što predstavlja i omaž arhitekti Bogdanoviću i njegovoj školi.

Vukosavljević je primetio i da sama Venecija, kao grad mostova, svojom jedinstvenom arhitektuom čuva dugo i bogato istorijsko sećanje, ali provocira i novi doživljaj slobodnog prostora današnje kulture, o čemu svedoči i Bijenale arhitekture na kome su 63 nacionalna predstavljanja, od toga je 30 u nacionalnim paviljonima.

Povodom izjave Stanojevića da otvaranje izložbe na Bijenalu predstavlja početak obnove Bogdanovićeve škole, ministar je rekao da je ta ideja vredna pažnje i da će se Ministarstvo kulture aktivno uključiti u to.

- Stvaranje slobodnih škola i slobodnog mišljenja, škola kreativnosti, letnjih radionica jeste stvar koja daje nadahnuće standardnom modelu kulturnog razvoja. Kreativnost stoji u temelju onoga što kasnije postaju dela materijalnog sveta oko nas - naglasio je Vukosavljević, dodavši da kreativnost treba podsticati, pomagati.

Ministar je podsetio da Republika Srbija, kao samostalna država, redovno nastupa na Bijenalu arhitekture od 2006. godine.

- Od tada je u Paviljonu Srbija predstavljeno oko 60 umetnika, kako iz domena arhitekture tako i savremene likovne scene, umnogome, zahvaljujući i viziji kneza Pavla Karađorđevića koji je, tačno pre 80 godina, doneo odluku o izgradnji paviljona u Veneciji, imajući za cilj jačanje kulturnog statusa zemlje na međunarodnoj sceni - rekao je Vukosavljević.

Ministar je naglasio da je vizionarski potez Pavla Karađorđevića bio mudar potez za decenije unapred, za afirmaciju srpske kulture i stvaralaštva i da je Srbija na jednom važnom mestu umetničkog preseka kao što je Venecija bila u prilici da predstavi najbolje te je prevazišla svoje fizičke okvire.

Vukosavljević je podvukao da u narednim godinama moraju da povedu računa o rekonstrukciji Paviljona Srbije i da su već pokrenuti razgovori o tome.

Komesar izložbe Dejan Todorović rekao je da u potrazi za novim informacijama Stanojević predstavlja omnibus sa 30 priča o arhitekturi kroz naraciju Bogdana Bogdanovića i njegovu knjigu “Gradoslovar”, dok je Paviljon pretvoren u školu za učenje o humanijoj arhitekturi za koju su nam više od pametnih zgrada potrebne pametne arhitekte.

On je u izjavi Tanjugu istakao da je u pitanju višeslojna izložba sa više nivoa čitanja.

- Škola Bogdana Bogdanovića nam otvara puteve, da bi preko njegovih pojmova, i fotografija i projekata Branka Stanojevića, mi otvorili mnoga pitanja oko arhitekture, urbanizma, problema života u gradovima - rekao je Todorović zadovoljan posetom i činjenicom da su se posetioci zadržavali u Paviljonu uz komentar da moraju da se vrate i podrobnije prouče izložbu zbog njene sadržajnosti.

Njegov utisak je da su postavke u nacionalnim paviljonima u Đardinima kvalitetnije nego na prošlom Bijenalu i svrstao izložbu u srpskom paviljonu u pet najboljih.

Autor projekta “Slobodna škola je slobodan prostor” Stanojević je rekao da se pred posetiocima nalazi izložba koju čine Bogdanovićeva knjiga “Gradoslovar”, crtež (reprodukcija murala pronađenog u podrumu Bogdanovićeve škole) i 30 radova.

- Taj crtež je poznat, ta škola je poznata, ali odnos prema toj školi, kući slobodnog prostora nije. Zaboravljen je. Izložba počinje čišćenjem tog podruma,čišćenjem mog mentalnog prostora, slobodnog prostora. Zato vas pozivam sve da svoje lične prostore oslobodite i da se igrate sa nama - poručio je Stanojević.

Autor je precizirao da je izložba vrsta slobodne “igre” sa Bogdanovićevom knjigom “Gradoslovar”.

- Od 400 eseja izabrao sam 30 sa kojima ostvarujem dijalog kroz stvaranje slobodnih prostora na granici, dimnjaku, zatvoru, vojnom otpadu, pijaci, u bazenu, na deponiji, parkingu, trgu. Ja sam Bogdanovićeve tekstove dovodio u ravan sa svojim radovima, lično se igrao i puštam posetioce da se igraju u svom tumačenju - pojasnio je Stanojević.

Na projektu "Slobodna škola je slobodan prostor" Stanojević je radio sa svojim saradnicima Milenom Strahinović, Nikolom Đekićem, Milutinom Komanovićem, Andrejom Josifovskim i Nikolom Ilićem, a dizajner je Nenad Dickov.

Bijenale arhitekture zvanično se otvara 26. maja i trajaće do 25. novembra.