Na Svetoj Gori, hrana monaha vekovima nije samo sredstvo za utaživanje gladi, već i sastavni deo asketskog života.
Svaki obrok ima svoju simboliku i ulogu u duhovnom razvoju, a trpeza odražava princip umerenosti, zahvalnosti i pažnje prema prirodi.
Tradicionalni pristup ishrani
Način pripreme hrane u svetogorskim manastirima oblikovan je dugom tradicijom, koja prati strogi raspored molitvi i perioda posta. Obroci su jednostavni, bez suvišnih začina, jer cilj nije zadovoljavanje ukusa, već očuvanje tela zdravim i spremnim za duhovni rad. Za monahe, obrok je trenutak zahvalnosti i svesnosti: svaki zalogaj je skroman i umeren, a uživanje u jelu nije prioritet.
Osnovne namirnice: sezonsko i biljnog porekla
Trpeza na Atosu bazirana je pretežno na biljnim namirnicama. Mahunarke poput pasulja, sočiva i leblebija obezbeđuju proteine, dok su masline, maslinovo ulje, povrće i žitarice svakodnevni deo ishrane. Sve što se koristi u kuhinji smatra se Božjim darom, pa se priprema s poštovanjem. Jela su jednostavna, često lagano kuvana ili pečena, bez komplikovanih tehnika i preteranog kombinovanja ukusa.
Post kao srž svetogorskog života
Post je centralni deo života monaha, a na Atosu se poštuje veoma striktno. Tokom velikih postova – poput Božićnog, Velikog ili Uspenskog – iz ishrane se izuzimaju mlečni proizvodi, jaja i riba, dok je riba dozvoljena samo u retkim prilikama. U periodima najstrožeg posta čak se ne koristi ni ulje, pa se jela pripremaju na vodi. Trpeza tada postaje jednostavna i uglavnom se sastoji od povrća, mahunarki i hleba.
Monasi obično jedu jedan do dva puta dnevno, u zavisnosti od manastira i godišnjeg doba, a porcije su uvek male kako bi se očuvao duhovni mir.
Primeri posne trpeze
Savremene zbirke svetogorskih recepata otkrivaju kako izgledaju tradicionalna posna jela:
Čorbe i lagana jela: pasulj kuvan na vodi, sočivo sa belim lukom ili paradajzom, zeljane čorbe, povrće pripremljeno bez ulja, patlidžani i tikvice pečeni ili kuvani.
Hlebovi i pite: ručno rađen hleb, pite poput zeljane pite ili pite s prazilukom, bez jaja i mleka.
Posni slatkiši: kolači od suvog voća, oraha i meda, pripremljeni bez ulja.
Takođe se pripremaju i marinirano povrće i masline, a stalni deo trpeze čine i sezonske salate i ukiseljeno povrće kao dodatak. Priprema hrane za monahe ima duhovni karakter: kuvar se smatra služiteljem bratstva, a jelo se sprema u molitvi i smirenosti.
Duhovne vrednosti ishrane
Ishrana na Svetoj Gori pokazuje kako umerenost i poštovanje prema prirodi mogu doprineti i telesnom i duhovnom zdravlju. Posna trpeza nije samo način ishrane, već i oblik povezivanja tela i duše s Božjim poretkom. Jednostavnost, zahvalnost i izbegavanje suvišnog ostaju temelji ove tradicije, a svetogorski recepti mogu poslužiti kao inspiracija i onima koji nisu monasi, nudeći jednostavna, zdrava i duhovno ispunjavajuća jela.
Autor: Iva Besarabić
