Pre tačno 40 godina, na današnji dan 19. septembra 1984. godine fudbaleri Crvene zvezde i Benfike odigrali su utakmicu šesnaestine finala Kupa evropskih šampiona.
Crvena zvezda je na poluvremenu gubila rezultatom 0:2, kada su golove za portugalski tim dali Marko Elzner (autogol) i Dijamantino. Bila je to prva utakmica, a popularna Marakana bila je dupke puna, na trbinama je bilo oko 90.000 ljudi.
Pred početak drugog poluvremena sa tribina se čulo skandiranje:
„Zvezda ima svog sina, svoga Rajka Janjanina!“
Trener Gojko Zec nije imao kud. Navijači su bili jasni, njihov miljenik, umetnik u kopačkama, Rajko Janjanin morao je na teren, koji je napustio Milan Janković. Ubrzo je upravo Srbin iz Karlovca postigao dva gola iz penala, nakon što je Sulejman Halilović do ludila dovodio odbranu Benfike, a potom i treći nakona prodora i asistencije Miloša Šestića, za pobedu od 3:2. Dovoljno za delirijum i slavlje na Marakani.
Neverovatan ambijent navijači Crvene zvezde napravili su sa crveno-belim šalovima i manjim zastavama koje su nosili u rukama. Početkom osamdesetih godina bili su zabranjeni barjaci zbog opasnosti od drvenih motki, a plastične tada još nisu postojale.
Tada je Crvena zvezda igrala u sastavu: Tomislav Ivković, Marko Elzner, Zlatko Krdžević, Miodrag Krivokapić, Dragan Miletović, Milan Janković, Zlatko Krmpotić, Jovica Nikolić, Sulejman Halilović, Mitar Mrkela, Miloš Šestić. Od 46. minuta igrao je Rajko Janjanin, a od 66. Boško Đurovski.
U revanšu u Lisabonu Benfika je slavila rezultatom 2:0 i prošla dalje, ali utakmica dva rivala iz Beograda ostala je upamćena kao jedan od najvećih preokreta na međunarodnoj sceni u bogatoj istoriji Crvene zvezde.
Rajko Janjanin i fudbaleri iz generacije 1984. koji su igrali protiv Benfike danas će biti specijalni gosti na utakmici, kada će publika moći da ih pozdravi i priseti se tog neverovatnog meča od pre četiri decenije.
Autor: Marija Radić
