Na terenu je bio nepokolebljiv, među saigračima, autoritet; u medijima legedna. Zlatan Ibrahimović je za mnoge više od fudbalera - simbol snage, nepokolebljive, čelične volje i vere u sebe.
Život Zlatana Ibrahimovića obeležen je na poseban način, jer postoji taj gol koji nikada neće postići, utakmica koju ne može preokrenuti.
Taj trenutak za Zlatana je smrt njegovog brata, a od tog gubitka se nikada nije oporavio. "Gde je bio Bog kad mi je brat umro?" - ovo pitanje postavio je ne kao uspešan fudblaler, već kao čovek koji je izgubio nešto što ništa ne može da nadomesti.
U ranijem razgovoru za špansku "Marku", Ibrahimović je otvorio srce i rekao ono što se ne vidi na televiziji, ne broji u statistikama i ne staje u naslov.
- Kad je moj brat umro od leukemije - gde je bio Bog? LJudi se mole, zahvaljuju, traže pomoć od Boga... A gde je bio kad je njemu bila najpotrebnija? U mom svetu, ja sam svoj Bog. Tako razmišljam - bio je krajnje iskren Ibra.
Njegov brat Sapko bolovao je od leukemije, a nakon četrnaest meseci borbe s opakom bolešću preminuo je 2014, u Švedskoj. Bio je mlad, snažan, duhovit. Ipak, bolest je bila brža. Zlatan je došao iz Pariza da ga vidi. Zatekao ga je bez kose, otečenog, iscrpljenog.
- Tata mi je rekao: "Nema nade". Sapko je tonuo, a ja sam bio bespomoćan. Sa svom snagom, slavom, novcem, nisam mogao da ga spasim. Bio sam ništa - izjavio je Zlatan, i dodao:
- Seo sam pored kreveta, nisam mogao ni da ga pogledam. Samo sam slušao. I onda - tišina. Tata je rekao: "Gotovo je".
Podsetimo, život Zlatana Ibrahimovića je od početka spoj suprotnosti, rođen je kao dete muslimana i katolkinje, odrastao u siromašnom kraju Malmea, u porodici koju su progonile posledice rata i lične traume, a postao zlatni golgeter. Vaspitan je strogom rukom. I fizički i emotivno. Bez prostora za slabost.
Autor: Jovana Nerić
