Našeg sina ubili su nečiji nemar i javašluk. Betonska bandera, na kojoj je u tom trenutku radio, odjednom je pala, a Marko je na mestu ostao mrtav. Umesto na propisanu dubinu, stub je bio plitko ukopan. Zbog nečijeg grubog propusta, sinu umesto svadbe spremamo sahranu, počeo je tužnu priču Markov otac.
Marko Popović iz Divaca kod Valjeva poginuo je u ponedeljak dok je sa kolegama u selu Brangoviću radio na održavanju niskonaponske elektromreže.
REBRO PROBILO PLUĆNO KRILO
- Nisam imao snage da odem na mesto na kom je Marko poginuo, ali sam od njegovih kolega čuo da su u tom trenutku sva trojica iz ekipe bila na stubovima - kaže otac Slobodan. - Bio je propisno vezan za stub, koji mu je pri padu pao na jednu stranu tela. Čuo sam da mu je rebro probilo plućno krilo, a ekipa Hitne pomoći samo je mogla da konstatuje smrt.
- Stub, koji je visok devet metara, po propisu mora da bude najmanje metar i po ukopan u zemlju. Međutim, betonska bandera koja je Marka usmrtila bila je ukopana samo pola metra i to, nažalost, nije jedini slučaj. Privatnici koji rade za Elektrodistribuciju, da bi se što pre obogatili, stubove ukopavaju na metar dubine, a rupe zalivaju sa samo 30 odsto betona od potrebnih količina. To tvrdim odgovorno, kao neko ko 36 godina radi kao električar u Elektrodistribuciji u Valjevu - slomljen tugom priča Markov otqac Slobodan.
U dvorištu porodične kuće razapet šator, neprekidno dolaze meštani, rodbina, Markovi drugovi, kolege.
- Joj, tugo moja - kroz suze progovara majka Ivanka. - Pre nekoliko dana, Marko je saznao da će postati ujak, jer je naša ćerka, njegova sestra Marija, u drugom stanju. Bio je presrećan, radovao se zbog toga. Čekao je i da on dobije posao, pa da se ženi.
