Doživela je 82 godine, a preminula 9. decembra, ali u uslovima nedostojnim čoveka
Umrla je sa kesom preko glave, veče kada su je odvezli u bolnicu bila je na hladnom betonu, sama, zaboravljena i ostavljena. Niko se, osim komšija, nije pitao kako je baka Stojanka.
Sada, kad njeno telo leži pod svežom zemljom, a brižljivo odabran bordo krst stoji zaboden u nju, grobnica je prepuna cveća.
Na sahrani su bile i dve komšije, a jedna od njih, Jelena, kaže da je baka Stojanka ispraćena dostojanstveno uz, začudo, veliki broj rođaka.
Najbliži su se setili ove bake i kada više nije bila među nama, ali sve bilo bi mnogo tužnije da je bilo drugačije.
Poslednji pozdrav ostavio je brat, i deca kojima je bila tetka. Nema više mesta za vence i suze. Prolaznik bi rekao – “Stojanka je sigurno bila voljena baka”.
Doživela je 82 godine, a preminula 9. decembra. Ali u uslovima nedostojnim čoveka.
Živela je na ulici, kao beskućnik, iako je imala svoj stan. Govorila je da je isterana iz sopstvenog doma i da nije imala gde. Njen krevet bio je kod prodavnice, a tu je dočekala i kraj.
Komšije je priča ove bake potresla. Ona je bila zapuštena, ostavljena na milost i nemilost letnjim žegama, košavi, kiši, snegu, ledu. Kada bi se i poslednje svetlo na soliteru iznad ugasilo, a stanari utonuli u san na toplom, oni koji su o Stojanki brinuli znali su da tada pati.
Da li je pala, da li je neko šutira, uznemirava? To im je uvek prolazilo kroz glavu.
Pričalo se da je momci iz kraja čak i tuku. A ona je bila u sve težem stanju – nije umela ni da koristi pribor za jelo.
Komšinica Bojana, koja je posećivala baka Stojanku, zatekla ju je na samrti.
– Potpuno je bila nesvesna, dezorijentisana, nije bila sposobna da razgovara sa mnom. Imala je spuštene pantalone, bez jakne, nesposobna da izusti reč iako je očigledno da je u bolovima i mukama, u sopstvenim izlučevinama – kazala je Bojana ranije za medije.
