Procurio kompletan iskaz majke Danke Ilić o danu kad je nestala devojčica: Okrenula sam se i deteta nije bilo! Ivana pomenula i VOZILO VODOVODA

Optužnica za ubistvo Danke Ilić još nije potvrđena, te je podložna promenama, s obzirom na to da postoji šansa da je sud vrati na dopunu. Majka devojčice Ivana Ilić ispitana je u tužilaštvu 17. aprila.

Majka devojčice u tužilaštvu je ispričala da je kobnog 26. marta planirala da ode do opštine da završi neki posao u vezi sa porodiljskim odsustvom koje je imala po rođenju prvog deteta. Po njenom mišljenju to nije bilo dovoljno i pokušala je da podnese zahtev. U vreme kada je bila na porodiljskom imala je status poslodavca. Zbog tog odsustva je pozvala svekra i svekrvu da pričuvaju njeno dvoje dece.

Ne mogu da se setim da li sam ih pozvala tog jutra ili dan pre. Mislim da sam ih zvala na telefon. Došli su između 9.30 i 10 sati i čim su došli ja sam se spremila i otišla u Opštinu Bor, odakle sam izašla oko 10.45 sati. Zvala sam supruga da mu kažem šta je bilo i privatnog ginekologa da zakažem pregled, a nakon pet do 10 minuta stigla sam kući, nakon čega su svekar i svekrva otišli, a ja sam ostala sa decom. Sa sinom, koji je u februaru napunio tri godine, sam sređivala stan, dok se Danka sve vreme igrala. Kad sam završila sa sređivanjem stana, sela sam na pod i igrala se sa decom. Ne znam koliko je ta igra trajala, mom sinu je bilo dosadno, a kada mu je dosadno želi da ide napolje

Zbog toga je, kako je rekla, pitala sina da li želi da šutira loptu, na šta je on odgovorio da želi. Danku nije ništa pitala, zato što ona ne priča, a inače je, kako je istakla, bila dobro i igrala se.

- Odlučila sam da odemo u Banjsko Polje, u domaćinstvo mog dede jer sam tamo živela kao dete 2013. i 2014. godine, dok mi majka nije preminula. Cela moja porodica je tu živela, mama, tata, brat i ja. Pozvala sam svog oca Časlava i pitala da li je on u Banji, na šta je odgovorio da nije, da treba da ide u drugu smenu, ali da slobodno sa decom odem tamo jer je očišćeno i posekao je granje i trnje. Tada sam još bila u stanu i nisam sredila sebe i decu za odlazak u Banjsko Polje. Dedu nisam zvala jer s njim ne razgovaram jer smo se posvađali nakon smrti moje majke, ali ne sećam se oko čega - dodala je.

Sa decom krenula u Banjsko Polje, sin je hteo da šutira loptu

Ivana Ilić je rekla da misli da je sa decom krenula u Banjsko Polje oko 12.45 ili 12.50 sati, da je smestila decu u svoj "ford fokus", da je ona vozila i da je prilikom izlaska iz Ulice albanske spomenice pozvala supruga na telefon i da mu je rekla da ide u Banju sa decom, na šta joj je suprug Miloš odgovorio: "Dobro, samo se javi kada stignete".

- Odvezla sam nas u Banjsko Polje i kada sam stigla u Ulicu vojvode Radomira Putnika broj 19, izašla sam iz automobila, otvorila kapiju, vratila se u automobil i odvela ga sa decom iza kuće, gde se nalazi livadica. Sve to je bilo oko 13.06 ili 13.07 sati. Mislila sam da deca tu mogu da se igraju i da drugi prostor u okviru dvorišta nije bio za igru. Kada sam parkirala automobil, tako što je zadnji deo vozila bio okrenut prema ulici, izašla sam i izvadila decu iz kola, prvo Danku, pa sina. Iz gepeka sam izvadila loptu za fudbal i dala je sinu, i slikala sam decu, ali je Danka već krenula prema stazi koja vodi ka zemljanom brdašcetu koje se nalazi u dvorištu, a koje je bilo udaljeno pet ili šest metra u odnosu na suvozačka vrata automobila - ispričala je Dankina majka u tužilaštvu.

Rekla je da je videla Danku kako se već penje na to brdašce, koje je po njenoj proceni visoko oko jedan i po do dva metra, a dužine oko četiri metra. Opisala je da je to prirodno brdašce i da za njega zna od kad zna sa sebe, kao i da tu postoji stazica koja vodi do kuće, preciznije do desnog bočnog dela kuće, gledano iz dvorišta prema ulici.

- Kad sam videla Danku na toj stazi, bila je udaljena metar od početka brdašceta i na samoj stazi. Deca su odmah krenula ka njoj. Danka hoda tako što trčkara, nije hodala sporo, a nije ni trčala brzo. Tog dana je imala puna 22 meseca. Sa decom sam u tom dvorištu bila još jednom, ali Danka tada nije hodala. Danka je prešla uzbrdicu brdašceta i skrenula levo prema granju koje je bilo na gomili sa leve strane stazice. Ja sam bila oko metar i po iza Danke. Kada je stigla do gomile granja bila sam iza nje i Danka je napravila krug oko gomile granja i potom otišla ka automobilu. Sin je sve vreme bio sa mnom i držao je loptu - opisala je Ivana.

Okrenula se, a deteta nije bilo

Majka je opisala da se sa decom igrala sa loptom oko pet minuta, da je njen sin šutirao loptu, dok Danku to nije interesovalo i da je ona uzimala loptu i bacala je kao i da se sve to dešavalo ispred prednjeg dela automobila.

- Deca su sve vreme bila ispred auta, trčali su. Napravila sam još pet slika od kojih je na dve Danka bila sama, dve na kojima je sin bio sam, sve je trajalo manje od 10 minuta. Sedela sam na ciglama dok sam ih slikala, a onda sam stavila telefon u džep i nastavila da šutiram loptu sa sinom, dok je Danka sve vreme trčkarala, dolazila do nas, uzimala loptu, bacala je i smešila se. Najviše što sam se udaljavala od njih bilo je tri metra i to ispred vozila, gde su se i oni nalazili. Igrali smo se oko 10 minuta dok sin nije tražio da pije vode. Videla sam da se Danka opet penje na brdašce i da je bila na oko pet metara od auta, odnosno bila je na samom početku staze koju sam opisala - rekla je.

Opisala je da je sin bio pored nje kada je krenula da uzme vodu iz automobila i da je otišla do suvozačkih vrata jer se njen ranac nalazio na suvozačkom sedištu. Dala je sinu vodu, on joj je vratio flašicu koju je vratila u ranac. Sve je, kako je rekla, trajalo oko dva minuta.

- Kada sam podigla pogled ka brdašcetu, videla sam da je nema. Počela sam da dozivam Danku, tražila sam pogledom po livadi na kojoj su se igrali, a kada sam shvatila da je nema, uzela sam sina za ruku i pošli smo da je tražimo stazicom na brdašcetu. Prolazili smo kroz otvorenu kapiju, koja je bila na jedan ili dva metra od brdašceta. Kapija je bila od malog dvorišta koje smo koristili za čuvanje kokošaka. Kroz to dvorište smo prošli do sledeće kapije koja je isto bila otvorena i onda je na oko tri metra od bočne strane kuće. Sa sinom smo izašli na stazicu pored kuće koja vodi kroz celo dvorište, išli smo desno, napravili ceo krug koji, po mojoj proceni, ima oko 100 metara, i opet smo došli do zadnjeg dela auta - dodala je Ivana.

Videla vozilo "Vodovoda"

Sve vreme dok se kretala stazom nije videla Danku. Dete je nestalo. Brat ju je takođe dozivao. Kada je ponovo došla do automobila. u 13.42 sati, pozvala je supruga i rekla da Danke nema, a on ju je pitao kako nema i rekao joj da pozove policiju. Prekinula je poziv sa njim i odmah pozvala policiju, nakon čega se ponovo kretala spomenutom stazom, ali iz drugog pravca i došla do skretanja desno prema glavnoj kapiji.

- Pre skretanja desno prema glavnoj kapiji postoji još jedna kapija ispred, koja je takođe, kao i glavna kapija, bila otvorena. Otprilike par metara pre nego što sam skrenula desno na stazu koja vodi prema glavnoj kapiji, videla sam parkiran beli automobil na kom je pisalo "Vodovod". Znam da je u pitanju "fijat panda"i mislim da je to službeni auto. Bio je okrenut prednjim delom ka raskrsnici u Ulici vojvode Radomira Putnika i oko dva metra naspram otvorene kapije. Jedan čovek, kog ne mogu da opišem, nalazio se na mestu vozača, a drugi se nalazio sa leve strane kapije. Ni njega ne mogu da opišem jer je bio okrenut leđima. Zadržala sam se do dva minuta, a za to vreme se taj čovek vratio do automobila i seo na mesto suvozača, a potom su otišli - ispričala je Dankina majka.

Odgovarajući na pitanja tužioca rekla je da je sve videla sa udaljenosti od pet do šest metara i da tada još nije skrenula na stazu koja vodi ka glavnoj kapiji, da Danku nije dozivala kada je videla dvojicu muškaraca. Istakla je da ne zna zašto ih nije pitala da li su videli Danku, da je mislila da je dete u blizini i da će da je nađe, da je bila preplašena i da joj to "nije palo na pamet". Kada se vozilo "Vodovoda" udaljilo, krenula je ka glavnoj kapiji i htela je da vidi da Danka nije upala u baru koja se nalazila u blizini.

Autor: Snežana Milovanov