"Dobiti toliko pozitivne energije od ljudi u Beogradu, Srbiji, svih mogućih nivoa, do patrijarha sa kojim sam razgovarao i ostao u fantastičnim odnosima, ja policajce zovem prijateljima"
Matej Periš, momak iz Splita, došao je u Beograd u želji da dočeka Novu godinu. Mladiću se izgubio svaki trag u noći između 30. i 31. decembra 2021. godine.
Nakon pet meseci potrage, njegovo telo pronađeno je u Dunavu kod Ade Huje. Posle tri godine od tragično završene potrage, njegov otac, Nenad Periš, govorio je za Kurir.
- Ima dana kada je sve više-manje u redu, ali ima trenutaka kada se ponovo vratiš u stanje koje je bilo dok sam bio u Beogradu i tražio sina. Tako će biti do kraja života. Osećaji i emocije nisu ništa manji nego što su tada bili. To je moj život i moj put, čovek gradi sebe kroz iskustva u životu, a ta tragedija je meni obeležila kompletan život, moj pogled na prošlost, moju budućnost i sadašnjost. Kao roditelj nosiš to u srcu i boriš se sa time.
On dodaje da traži svoje utočište u veri, pa je rekao:
- Izgubio sam nešto čemu sam se radovao, za šta sam živeo. Kada to gubiš, emocija je negativna, sve to je očekivano. Uz najiskreniju veru ima puta i čovek je mora pronaći i ići napred. Mi i dalje živimo zajedno i naš odnos je odnos oca i sina, možda smo sada više partneri. Nekad pomislim kako vreme prolazi i fizički se menjamo, nekada mi piada na pamet da ona slika koju pamtim bi bila malo drugačija. To su te mašte. Nemam neki poseban momenat, zavisi gde se nalazim ali činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno.
Otac kaže da svako nastavlja da živi na svoj način, u svojim mišljenjima i sećanjima, ali kaže i da izbegava da priča o ovome.
- Svi živimo sa Matejom, on živi sa nama. Na ovakve dane dođe momenat da fizički nije tu, ali zapravo tu je. Neprestano je tu. Često kao otac popričam sa njim. Ne znam da li je to moja slabost, nije me ni briga. To je borba, svako ima svoj način. Čekam dan kada ćemo se ponovo sresti, u molitvi sam i onda sam potpuno miran. Nekada me emocije ponesu, kao sad.
Nenad Periš kaže da se čovek nikada ne može oprostiti od svog deteta, a da u tim momentima čovek bude toliko osetljiv da oseća sve oko sebe:
- Osećate svaku emociju koja se oko vas dešava. Dobiti toliko pozitivne energije od ljudi u Beogradu, Srbiji, svih mogućih nivoa, do patrijarha sa kojim sam razgovarao i ostao u fantastičnim odnosima, ja policajce zovem prijateljima. Čujemo se za sve praznike. Ja mislim da oni nisu svesni koliko su dobri ljudi. Imao sam priliku da taksista stane na ulici i da moj broj, kaže ako vam nešto treba slobodno me zovite. Čovek na Terazijama mi je rekao "imam stan, ako nešto treba, tu sam". Ljudi sa televizija, jedna televizija kaže imam hotel tu možete da živite. Najboljeg čoveka sam sreo na Adi Ciganliji, stariji gospodin, rekao mi je "sve vreme razmišljam šta da Vam kažem dok ste dolazili prema meni, ali ne znam šta da vam kažem. Ipak, ako mogu, nešto bih vam poklonio". Dao mi je jednu čokoladu. On mi nije poklonio čokoladu, nego sebe, ceo svet, sve što je mogao.
Autor: D.B.
