Hapšenjem grupe osumnjičenih za nelegalnu trgovinu narkoticima, domaće pravosuđe se prvi put susrelo sa novom sintetičkom drogomMDMB-PINACA, jednom od najopasnijih supstanci koje su se ikada pojavile na ovim prostorima! Droga koja je pojačana verzija sintetičke marihuane, navodno je 1.000 puta jača od obične marihuane, a dolazi iz ilegalne laboratorije u Bugarskoj.
Tokom saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Čačku otkriveno je da su osumnjičeni supstancu prodavali zatvorenicima u Požarevcu, Nišu i Valjevu, a efekti su bili zastrašujući.
- Ljudi su padali u nesvest posle jednog jedinog dima – izjavio je advokat Ivan Čvrkić, branilac pet od ukupno devet uhapšenih.
Samo nekoliko meseci ranije, u Hrvatskoj je izvedena spektakularna akcija u kojoj je u Zagrebu i u Istri uhapšeno šest osoba kod kojih je nađen crni kokain, supstanca koja se sve češće koristi za prikrivanje klasičnog kokaina u švercu.
Profesor dr Dobrivoje Radovanović, jedan od vodećih kriminologa u Srbiji, govorio je za Kurir na ovu temu i objasnio šta je crni kokain.
- Ovo je nova pojava i pitanje je dana kada će crni kokain dospeti i kod nas. Njegova struktura podseća na ugalj, a da bi se iz njega izvukao "beli prah", potrebna je sofisticirana laboratorija - kaže dr Radovanvić.
„Crni kokain“ predstavlja sofisticirani oblik narkotika koji se hemijskim procesima transformiše u materijal gotovo identičan drvenom uglju, kako vizuelno, tako i na dodir. Da bi se iz ovakve supstance ponovo izdvojio kokain u obliku belog praha, neophodna je specijalizovana laboratorijska oprema i stručno znanje. Ova metoda omogućava krijumčarima da narkotike prikriju u pošiljkama koje naizgled sadrže bezopasne materijale, poput uglja, tonera, đubriva ili industrijskih pigmenata.
Osim crnog kokaina, javnost je ostala zatečena i pojavom ,,ružičastog kokaina". Podsetimo, u krvi planetarno poznatog pevača Lijama Pejna nađen je ružičasti kokain, smrtonosna mešavina koja u poslednje vreme odnosi sve više života. Ova droga, sintetičkog porekla i specifičnog sastava, brzo je stekla reputaciju „smrtonosnog koktela“. Mladen Nikolić, hemičar i bivši republički inspektor za kontrolu psihoaktivnih supstanci, za Kurir je govorio o tome kako „ružičasti ili pink kokain" utiče na organizam i zašto ga nazivaju „ruskim ruletom“.
- Ova droga je ruski rulet jer se nikada ne zna tačan sastav supstanci. Da postoji tačno određeni procenat svake supstance, korisnici bi znali šta uzimaju. Ali ovde, bukvalno, koriste šta nađu - puder u prahu, otrov za miševe, ketamin, brufen - sve to pomešaju i dodaju malo fentanila. Fentanil je 100 puta jači od heroina i izuzetno je opasan; mala količina može izazvati snažan i, nažalost, često smrtonosan efekat.
Opasan koktel
Stručnjaci ističu da uprkos imenu, ružičasti kokain ne sadrži nužno kokain. Umesto njega, često ovaj koktel narkotika sadrži mešavinu raznih drugih supstanci, uključujući ekstazi (MDMA), stimulans sa psihodeličnim dejstvima, ali i ketamin, snažan anestetnik koji ima sedativne i halucinogene efekte. Ružičasti kokain može biti u obliku praha ili pilule, a ime nosi zbog svoje jake roze boje koju, kako se navodi, dobija iz boje za hranu. Ovaj opasan narkotik, osim ružičasti kokain, nazivaju i "tuci", "Venera" ili "Eros".
U akciji pod kodnim nazivom “Merlin” u Bijeljini je nedavno zaplenjeno sedam grama droge ajsa (poznatog i kao "led"), koji spada u najopasnije oblike kristalnog amfetamina. Po mišljenju toksikologa, ova supstanca je deset puta jača od kokaina!
Na ulicama srpskih gradova, takođe, sve češće cirkulišu i meferdin (mjau-mjau), poznat i kao „spajs droga", zatim "čarobni zmaj" (mirišljavi štapići za osvežavanje prostora koji se puše), ketamin (zamena za kokain, često zloupotrebljen), crna mamba (podseća na marihuanu, ali ima nepredvidivo delovanje), kao i cloud nine (polusintetička droga, proizvodi se od soli za kupanje)
Kriminolozi i lekari upozoravaju da se Srbija nalazi pred novim talasom sintetičkih droga koje su jeftinije, dostupnije i opasnije nego ikada!
- Ove droge nisu ono što deluju na prvi pogled. Mogu biti upakovane kao osveživači, tamjan, pa čak i hrana za ribe. Ali posledice mogu biti smrt – upozorava dr Radovanović.
Autor: A.A.
